Nacionalna koalicija za decentralizaciju dodelila je nagrade „Svetioničari“ pojedincima, organizacijama civilnog društva i novinarima koji su se istakli u borbi protiv korupcije u Srbiji u periodu 2023–2025. Među laureatima su aktivista Zoran Đajić, novinar BIRN-a Radmilo Marković, Bečejsko udruženje mladih (BUM) i KRIK, dok su specijalna priznanja dodeljena studentskom pokretu i Anketnoj komisiji. Dodelu nagrada pratila je panel diskusija o ulozi građana i lokalnih zajednica u suzbijanju korupcije i jačanju odgovornosti institucija.
Nagrada „Svetioničari“ je priznanje za izuzetne pojedince, organizacije civilnog društva i novinare koji su svojim radom doprineli sprečavanju, otkrivanju i smanjenju korupcije u Srbiji u periodu od septembra 2023. do oktobra 2025. godine. Nagrade su dodeljene na osnovu odluke nezavisnog selekcionog odbora, u tri osnovne kategorije – aktivista/kinja, novinar/ka i Organizacija civilnog društva sa podkategorijom – OCD/OCD medij (kao i dva specijalna priznanja).
U kategoriji aktivista, nagrada je pripala Zoranu Đajiću, inženjeru geologije koji je kao supervizor radova na rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu ukazivao na ozbiljne stručne propuste i bezbednosne rizike. Nakon tragičnog pada nadstrešnice, bio je među prvima koji su javno govorili o nepravilnostima, insistirajući na odgovornosti i transparentnosti. Njegov istup prepoznat je kao čin profesionalne savesti i lične hrabrosti u zaštiti javnog interesa.
Kada je došlo do tragedije, Zoran Đajić je javno istupio sa informacijama o propustima i okolnostima koje su prethodile padu. U trenutku kada je bilo lakše ćutati, on je odlučio da govori. Time je omogućio da javnost u Srbiji sazna više o sistemskim greškama, o profesionalnoj odgovornosti i o pitanjima koja se ne smeju zataškati. Njegov istup nije bio politički čin. Bio je čin savesti.
Nagrada za novinarstvo dodeljena je Radmilu Markoviću redakcije BIRN-a, za istraživački rad kojim je razotkrio zloupotrebe moći, falsifikate i mehanizme izbegavanja odgovornosti u više značajnih slučajeva, uključujući projekte od javnog interesa. Tokom 2023. otkrio da je u Beogradu ozakonjeno pola miliona kvadrata nekretnina – mimo zakonskih procedura. Informacije o legalizaciji i vlasnicima nadležne institucije nisu javno objavljivale, niti slale na upite novinara, pa je čitav posao razotkrivanja rađen mesecima, “pešaka”, ukrštanjem dostupnih baza podataka.
Uprkos pritiscima kojima je bio izložen bavio se temeljnim istraživanjem korupcije i zloupotrebama moći, sa posebnim fokusom na slučaj Generalštab, nezakonitostima u vezi sa gradnjom u “Beogradu na vodi” ali i za tekstovima o tokovima oružja sa oznakama MUP-a, kao i o presudama i optužnicama u slučajevima davanja mita i zloupotrebe položaja. Kroz analizu dokumentacije i višestruku proveru izvora, razotkrio je falsifikate, institucionalno
zataškavanje i mehanizme izbegavanja odgovornosti u ovim predmetima.
Njegovi tekstovi pokrenuli su važne javne debate o upravljanju resursima i vladavini prava.
U kategoriji organizacija civilnog društva, nagrađeno je Bečejsko udruženje mladih (BUM), koje je razvilo portal „Otvorene nabavke“ – prvu građansku platformu za praćenje javnih nabavki u Srbiji. Zahvaljujući njihovom trudu, sada svako, u samo par klikova, može da istraži javne nabavke po lokalnim samoupravama, naručiocima ili ponuđačima.
Iako su javne nabavke često percipirane kao sinonim za korupciju i neefikasno trošenje javnih sredstava, istraživanje koje su sproveli među sugrađanima, pokazalo je da polovina njih smatra da nema pravo na uvid u lokalni budžet. Ta informacija donekle objašnjava zašto se građani ne bave lokalnim budžetima. Kako bi ih motivisali da se aktivnije uključe u praćenje lokalnih budžeta i javnih finansija, od čega razvoj lokalnih zajednica direktno zavisi, napravili su portal Otvorene nabavke. Ovaj alat, sa više od milion obrađenih ugovora, omogućava svima koji su zainteresovani jednostavan uvid u trošenje javnog novca i podstiče aktivnije učešće u kontroli javnih finansija. Dodatno, aplikacija „Prijavi korupciju“ omogućava brzo i anonimno prijavljivanje nepravilnosti.
U okviru podkategorije OCD/medij nagrađen je KRIK – Mreža za istraživanje kriminala i korupcije, za dugogodišnji sistematski rad na razotkrivanju veza između kriminala, politike i pravosuđa. Njihove baze podataka i istraživački projekti značajno su unapredili transparentnost i informisanost građana o funkcionisanju sistema moći u Srbiji.
KRIK godinama istražuje najmoćnije ljude u Srbiji, naročito one koji raspolažu novcem građana – otkrivajući mehanizme sistemske korupcije. Kroz bazu imovine političara, KRIK otkriva šta poseduju, čime su se bavili i sa kim su poslovali ključni donosioci odluka. Baza „Prosudi ko sudi“ dodatno osvetljava rad sudija, njihove kontroverzne presude, napredovanja i stečenu imovinu. Uprkos pritiscima, javnom targetiranju, prisluškivanju, pretnjama i SLAPP tužbama, ovaj tim hrabrih ljudi nastavlja da radi u interesu javnosti i doprinosi većoj transparentnosti i odgovornosti.
Specijalna priznanja dodeljena su Studentskom pokretu i Anketnoj komisiji, za preuzimanje odgovornosti i doprinos borbi protiv korupcije u trenutku kada su institucije pokazale slabosti.
Na ovogodišnji poziv pristigle su 24 nominacije. Kriterijumi za izbor laureata obuhvatali su kontinuirani doprinos borbi protiv korupcije, javno ukazivanje na nepravilnosti, podršku uzbunjivačima i razvoj mehanizama za unapređenje transparentnosti i odgovornosti.
Dodelu nagrada pratila je panel diskusija „Građani i gradovi protiv korupcije“, koja je okupila predstavnike civilnog društva i istraživačkih organizacija. Panelisti su govorili o razvoju antikorupcijskih politika u Srbiji, političkom uticaju na institucije i rezultatima na Indeksu percepcije korupcije. Na panelu su učestvovali: Zoran Gavrilović (Birodi), Miroslav Mijatović (PAKT – Podrinjski antikorupcijski forum), Aleksandar Đekić (Bečejsko udruženje mladih), Siniša Janković (Institut za istraživanje korupcije KAREJA) i moderatorka Zorica Miladinović (novinarka Danas).
Pokrenuta je diskusija o stanju borbe protiv korupcije u Srbiji, sa posebnim fokusom na lokalni nivo vlasti, gde se veliki deo koruptivnih rizika manifestuje u svakodnevnom radu institucija i njihovom odnosu prema građanima. Predstavljeni su rezultati istraživanja koje se bavilo primenom i funkcionisanjem antikorupcijskih politika i mehanizama na lokalnom nivou. Iako u većini lokalnih samouprava postoji normativni okvir za borbu protiv korupcije, njegova primena često ostaje ograničena i formalna. Poseban izazov predstavljaju lokalni antikorupcijski planovi (LAP) i tela za praćenje njihove primene koji neretko postoje samo formalno, bez dovoljnih institucionalnih kapaciteta i političke podrške za rad – uprkos njihovom formalnom značaju u procesu evropskih integracija.
Panelisti su se osvrnuti na konkretne primere institucionalnih propusta na lokalnom nivou, uključujući studiju slučaja (Slučaj grada Ložnice) koje ukazuju na značaj javnog nadzora, transparentnosti i aktivnog učešća građana u procesima donošenja odluka.
Učesnici su ukazali i na postojanje „korumpiranog razvoja“ u kojem formalni napredak nije praćen suštinskim promenama, kao i na potrebu za jačanjem lokalnih i vaninstitucionalnih mehanizama kontrole i veće uključenosti građana u procese donošenja odluka.
„Svetioničari“ predstavljaju pokušaj da se prepoznaju i osnaže oni koji u otežanim uslovima istrajavaju u borbi za javni interes. Kako je istaknuto na dodeli, borba protiv korupcije zahteva integritet, hrabrost i solidarnost – i ne može biti prepuštena samo pojedincima, već zahteva podršku čitave zajednice!
„Projekat „Svetioničari“ realizuje Nacionalna koalicija za decentralizaciju, uz podršku Švedske u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU – Europe ASAP. Stavovi i mišljenja izneti u tekstu ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.“
