Kako sačuvati integritet izbora, gde prestaje odgovornost građana, a počinje odgovornost institucija i šta pojedinac može da uradi kada uoči nepravilnost – bila su neka od ključnih pitanja panela „Ko čuva lokalne izbore?“, koji je povezao iskustva lokalnih izbora 2026. sa izazovima narednih izbornih procesa.
Panel je održan 18. septembra 2026. godine u DELI prostoru u Nišu, u okviru konferencije „Lokalna demokratija na delu“, a učestvovali su Sofija Mandić iz CEPRIS-a, Pavle Dimitrijević iz CRTA-e, advokat Veljko Milić i Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka. Razgovor je pratila živa diskusija sa publikom koju su činili aktivisti, predstavnici organizacija civilnog društva, zainteresovani građani, lokalni mediji i veliki broj mladih.
Panel je organizovan kao završni događaj programa Lokalnih škola demokratije, realizovanih uz podršku NED-a u različitim regionima Srbije i povezanih sa sredinama u kojima su održavani lokalni izbori. Škole su bile usmerene na praktičnu edukaciju građana o funkcionisanju izbornog procesa i načinima na koje mogu da doprinesu njegovoj zaštiti – od razumevanja rada izbornih komisija i biračkih odbora, prepoznavanja i dokumentovanja nepravilnosti i zaštite biračkog prava, do podsticanja građana da koriste svoje pravo glasa. Kroz predavanja, simulacije rada izbornih komisija i praktične vežbe učesnici su sticali znanja primenjiva pre, tokom i nakon izbornog dana.
Razgovor na panelu polazio je od toga da izborni proces ne počinje otvaranjem biračkih mesta niti se završava prebrojavanjem glasova. Uslovi kampanje, politička konkurencija, mogućnost građana da slobodno formiraju svoju volju, rad izbornih organa, prijavljivanje nepravilnosti i reakcija institucija zajedno utiču na to koliko građani mogu da imaju poverenja u izborni rezultat.
Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka govorio je o političkoj konkurenciji, izlaznosti i značaju poverenja građana da njihovo učešće ima smisla.
„Dva najvažnija faktora koja građani izdvajaju pri razmatranju izlaska na birališta jesu da njihov glas može da bude ‘odbranjen’ i da njihov glas može da utiče na izborni ishod“, rekao je Vučićević.
Njegovo izlaganje otvorilo je i šire pitanje političke participacije – nije dovoljno samo da građani imaju mogućnost da glasaju, već je važno i da veruju da njihov glas može imati stvarni uticaj na rezultat.
Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja CEPRIS, takođe i članica Republičke izborne komisije, fokusirala se na pravnu i institucionalnu zaštitu biračkog prava i ukazala da visoka zainteresovanost građana sama po sebi nije dovoljna ukoliko izborni proces ne obezbedi da se njihova volja verno pretoči u rezultat.
„Na lokalnim izborima smo videli koliko su ljudi motivisani da izađu na izbore. Izlaznost u pojedinim mestima bila je preko 70 odsto i to je izuzetno dobra vest. Loša vest je da smo videli da, uprkos tome, izborni inženjering još uvek može da ‘pojede’ takvu zainteresovanost. Za takvu situaciju mora da se nađe rešenje na predstojećim izborima“, rekla je Mandić.
Pavle Dimitrijević iz CRTA-e govorio je iz perspektive dugoročnog posmatranja izbora i dokumentovanja nepravilnosti. Naglasio je da je beleženje i prijavljivanje problema važno čak i kada neposredna reakcija institucija izostane, jer dokumentovani slučajevi omogućavaju da se određeni obrasci prepoznaju, istraže i eventualno procesuiraju.
Kao primer naveo je slučajeve falsifikovanja potpisanih izjava birača za podršku izbornim listama, gde su podaci prikupljeni kroz posmatrački rad i istraživačko novinarstvo doprineli otkrivanju problema i pokretanju postupaka za utvrđivanje odgovornosti.
Advokat Veljko Milić govorio je o bezbednosti ljudi koji se javno angažuju tokom izbornog procesa – građana, aktivista, posmatrača i članova biračkih odbora. Ukazao je na značaj poznavanja osnovnih prava, dokumentovanja pretnji i drugih incidenata, obraćanja nadležnim organima i pravovremenog korišćenja pravne pomoći.
Njegova poruka bila je da građani treba da budu oprezni i pripremljeni, ali ne i uplašeni, kao i da javnost može biti važan mehanizam zaštite kada se ljudi zbog svog angažovanja nađu pod pritiskom.
Diskusija sa publikom dodatno je otvorila pitanja granice između odgovornosti građana i odgovornosti institucija, bezbednosti onih koji prijavljuju nepravilnosti, funkcionisanja izbornih komisija i poverenja u izborni proces.
Panel je ujedno bio I osvrt na publikaciju Nacionalne koalicije za decentralizaciju „Ko čuva lokalne izbore? – Integritet izbornog procesa, odgovornost institucija i uloga građana“, koja iskustva lokalnih izbora 2026. ne posmatra samo kao osvrt na jedan završen izborni ciklus, već kao izvor lekcija za izbore koji slede. Autori publikacije su pomenuti panelisti.
Zaključak razgovora nije ponudio samo jednog „čuvara“ izbora. Integritet izbornog procesa zavisi od građana koji učestvuju, posmatrača koji dokumentuju nepravilnosti, novinara koji ih istražuju, pravnika koji koriste mehanizme zaštite – ali i od institucija koje moraju da preuzmu odgovornost i postupaju kada je biračko pravo ugroženo.
