INDEKS ODRŽIVOSTI organizacija civilnog društva u Srbiji

Civilno društvo

delimiter image


NKD uz podršku USAID-a sprovodi  indeks održivosti OCD za Srbiju od 2010. godine.

ŠTA JE INDEKS ODRŽIVOSTI OCD I ČEMU SLUŽI?

Indeks održivosti organizacija civilnog društva (IO OCD) se koristi od 1997. godine za procenu održivosti civilnog sektora. Od početka primene, upotreba Indeksa se dosta proširila – od samo 24 zemlje u Evropi i Evroazijskom regionu, do preko 70 zemalja različitih regiona širom sveta. Koristeći standardne indikatore i prikupljajući podatke svake godine, IO OCD omogućava korisnicima da prate razvoj i identifikuju trendove u civilnom sektoru kroz vreme, uz mogućnost upoređivanja sa različitim zemljama u okruženju i širom sveta. Koriste ga aktivisti, partneri razvoja i akademska zajednica, kako bi procenili međunarodne i regionalne trendove u civilnom sektoru i kako bi identifikovali zajedničke prepreke koje ugrožavaju održivost sektora, kao što su pravno okruženje, organizacioni kapacitet i finansijska održivost.

PRISTUP

Indeks meri održivost civilnog sektora svake zemlje, na osnovu sedam dimenzija: pravni okvir, organizacioni kapacitet, finansijska održivost, zagovaranje, pružanje usluga, infrastruktura, slika u javnosti. U svakoj zemlji, lokalni partner vodi čitav proces organizovanja reprezentativnog ekspertskog panela. Panelisti razgovaraju o sedam dimenzija za godinu koja se procenjuje i postižu konsenzus oko ocena za svaku dimenziju. Na osnovu njihovih ocena i desk istraživanja, lokalni partner razvija narativni izveštaj.

Nacionalna koalicija za decentralizaciju uz podršku USAID-a sprovodi Indeks održivosti OCD za Srbiju od 2010. godine.

Indeks održivosti OCD 2020.

Godina 2020. bila je turbulentna u Srbiji, jer su je obeležili pandemija kovida-19 i parlamentarni i lokalni izbori. U aprilu je Vlada Republike Srbije uvela neke od najstrožih mera zatvaranja na svetu, zvanično nazvanih „policijski čas“. U potezu bez presedana, Narodna skupština Republike Srbije je zaobiđena, a predsednik i Vlada su preuzeli kompletnu vlast u zemlji. Zbog pandemije su parlamentarni izbori pomereni sa 26. aprila na 21. jun. Opozicija je bojkotovala izbore kako bi izrazila svoje nezadovoljstvo nedostatkom pristupa medijima i izbornim propisima za koje je tvrdila da ne omogućavaju fer uslove za učešće. Uoči izbora je simpatizerima vladajuće stranke dozvoljeno da organizuju aktivnosti u cilju podrške Vladi, uključujući i javne događaje i bakljade na krovovima stambenih zgrada, uprkos strogom policijskom času koji je bio na snazi. Mere zatvaranja su odjednom ukinute početkom maja, te je dozvoljena organizacija fudbalskih utakmica i teniskih turnira u zemlji, bez ograničenja broja gledalaca.To je dovelo do optužbi da Vlada dovodi živote u opasnost drastičnim popuštanjem mera zatvaranja kako bi povećala izlazak birača na izbore.

Ova osećanja su dobila na intenzitetu nakon što je Vlada pokušala da nametne nove mere zatvaranja ubrzo nakon izbora, što je dovelo do masovnih demonstracija u većim gradovima početkom jula. Demonstracije su spojile ljude različitih ideologija, od ekstremne desnice do levice. Na protestima u Beogradu došlo je do nasilja, sukoba između policije i demonstranata, kao i do mnogih incidenata policijske brutalnosti protiv demonstranata. Iako nisu dostupni nikakvi zvanični podaci o ukupnom broju incidenata, Beogradski centar za ljudska prava podneo je krivične prijave u ime 36 osoba koje su bile žrtve policijske brutalnosti, a A11 je podneo sedam krivičnih prijava protiv više od četrdeset policajaca. Osim toga, demonstranti iz desnice su upali u zgradu Narodne skupštine. Četiri meseca nakon izbora formirana je nova Vlada uz podršku svih stranaka zastupljenih u skupštini, uz izuzetak partije albanske manjine, što je omogućilo formiranje narodne skupštine praktično bez članova opozicije kao narodnih poslanika.

Detaljne opise po kategorijama, kao i celokupan izveštaj za 2020. godinu možete videti i preuzeti ovde.

INDEKS ODRŽIVOSTI OCD 2010-2020

PUBLIKACIJE 2011-2020