Nacionalna koalicija za decentralizaciju sa ponosom predstavlja rezultate istraživanja koje je sprovedeno kombinovanom metodologijom u 20 jedinica lokalne samouprave (JLS), gradova i opština, geografski raspoređenih u četiri regiona. Ovo istraživanje se zasniva na tri koraka: prvi je desk istraživanje na osnovu definisanog upitnika, zasnovanog na metodologiji Indeksa dobre uprave na lokalnom nivou koji koriste Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS) i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), prateći principe transparentnosti, otvorenosti, participacije i antikorupciju; drugi obuhvata je organizaciju fokus grupa sa predstavnicima građana, biznisa, mladih, aktivista i stručne javnosti, gde su obuhvaćene četiri oblasti: izazovi u lokalnoj zajednici, odgovornost vlasti, učešće građana u donošenju odluka i sprečavanje korupcije; završni korak se bazira na nalazima i zaključcima iz prva dva koraka i čine ga intervjui sa predstavnicima jedinica lokalne samouprave, kojima su postavljana pitanja o izazovima u lokalnoj zajednici, mehanizmima komunikacije sa građanima i o prevazilaženju izazova u toj komunikaciji.
Osnovna karakteristika je da su građani davali vrlo iscrpne odgovore na pitanja, dok su predstavnici JLS bili malo manje iscrpni. Zajedničko im je, međutim, što su teme na koje su i jedni i drugi davali odgovore veoma povezane, te da građanima nije bilo lako da odvojeno tretiraju izazove u zajednici, odgovornost vlasti ili učešće u odlučivanju. Slično, predstavnicima JLS bilo je teško da izazove u zajednici ne povežu sa komunikacijom sa građanima.
Prvi utisak koji se dobija uvidom u odgovore građana dosta je pesimistična slika o znatnom broju problema koji se prenose sa jedne vlasti na drugu, dok za to vreme zajednica polako tone pod pritiskom što problema, što osećaja da se oni nikada neće rešiti. Predstavnici lokalne samouprave sa svoje strane govore o građanima koji nisu zainteresovani da se uključe u rešavanje problema, jer često ukazuju na njih, a nisu spremni da ponude eventualna rešenja; takođe napominju i da građani često nisu svesni da je rešavanje nekih problema vrlo kompleksno. Ono što se izdvaja, čak možda i u većoj meri nego kod građana, jeste centralizacija, jer ona podrazumeva nedostatak novca, odnosno budžeta za rešavanje problema u zajednici.
Najznačajnija razlika je da građani prepoznaju korupciju kao jedan od uzroka problema u zajednici, ali se ona, očekivano, uopšte ne pominje kod predstavnika JLS.
Važne su takođe i dve oblasti u kojima se pokazalo saglasje: prvo, građani u većem broju zajednica, kao i neki od predstavnika JLS, označili su jednostranačje kao problem, i nerazumevanje svih onih koji rade kao državni službenici da su oni servis građana. Građani veruju da se o važnim pitanjima odlučuje na drugom mestu, a ne u njihovoj zajednici zato što su na vlasti stranački ljudi, koji služe stranačkim interesima, a ne interesima lokalne zajednice gde su izabrani. Ovo se pitanje znatno ređe pominje među predstavnicima JLS, ali jeste pomenuto: „Rešavanje mnogih problema često je vezano za neke političke interese pre svega najveće stranke koja vodi grad, ili stranke koja je na čelu resora na koji se odnosi konkretna tema“.
Drugo važno pitanje, koje se poklopilo u više zajednica, jeste problem centralizacije. Građani često ističu da se problemi ne mogu rešavati na lokalu, jer sve zavisi od vlasti na republičkom nivou, dok više predstavnika JLS ukazuje da, sa budžetom koji im je na raspolaganju (jer veliki deo novca odlazi ne u kasu JLS, već državnu), prosto nije moguće rešavati neka pitanja, naročito ona koja zahtevaju značajna ulaganja, poput infrastrukture, zagađenja itd.
Ovo istraživanje sa dubinskom analizom predstavlja značajan iskorak u promeni pristupa ka decentralizovanom i korisničkom pogledu na izazove koji postoje u procesu reforme javne uprave, i otvara mogućnost za primenu transformacionih projektnih i evaluacionih mehanizama koji će omogućiti efikasniju javnu upravu koja je ne samo bliža već i razumljivija građanima.
Brošura na srpskom
Brošura na engleskom
