Festival održivih zajednica, SCF25
U malim zajednicama postoje ljudi koji znaju, mogu i žele da menjaju stvari. Ono što često nedostaje jeste institucionalna volja da ih čujemo! – jedna je od glavnih poruka Festivala održivih zajednica, održanog 26. juna u Naučno-tehnološkom parku u Nišu. Događaj su realizovale Mreža aktivnih građana i Nacionalna koalicija za decentralizaciju uz podršku Fondacije Friedrich Naumann Stiftung i Delegacije Evropske Unije u Srbiji.
Ovogodišnji Festival je predstavljao centralno regionalno okupljanje aktivnih građana i organizacija civilnog društva, lokalnih lidera, predstavnika akademske zajednice i lokalne samouprave iz južne i istočne Srbije. Poslužio je kao prostor za inspiraciju, razmenu i saradnju, promociju uspešnih primera građanskog angažmana, obrazovanja i međusobne podrške kao ključnih pokretača održivih lokalnih promena. Glavna ceremonija Festivala bilo je potpisivanje osnivačkog Memoranduma o saradnji i zajedničkom delovanju 19 organizacija civilnog društva sa juga i istoka Srbije, kojim je ujedno formirana Mreža aktivnih građana (MAG). Mreža će nastojati da poveže lokalne inicijative sa širim strateškim ciljevima poput održivog razvoja, demokratske odgovornosti i decentralizacije.
Kroz dva tematska panela, plenarna izlaganja, ceremoniju potpisivanja Memoranduma i interaktivne AGORA sesije, diskutovalo se o tome kako decentralizacija, održivost i građansko učešće mogu da postanu realnost u svakodnevnom životu građana.
The Power of Local
Program su otvorili Danijela Radošević (programska menadžerka NKD) i Bratislav Stamenković (UG I ja se pitam iz Leskovca, pokretač Mreže aktivnih građana) koji je sa prisutnima podelio da je formiranje Mreže planirano mesecima. Da je nastala inspirisana realnim primerima koji su pokazali da snaga zajednice pre svega, zavisi od ljudi koji u njoj žive, ne samo od lokalnih budžeta. U skladu sa tim, članice mreže imaju nameru da bave konkretnim problemima ljudi.
Danas ne govorimo o apstraktnim konceptima. Govorimo o stvarnim životima: o majkama koje nemaju gde da ostave dete jer vrtić ne postoji; o ljudima koji satima čekaju autobus koji možda neće ni doći; o meštanima opštine Gadžin Han – udaljene tek 18 kilometara odavde – gde su izvori vode na istorijskom minimumu, a u 34 sela voda dolazi svega dva do tri sata dnevno, ako uopšte i stigne. To su mesta u kojima se živi sa posledicama decenija ignorisanja, centralizacije i nepravde. Ne pristajemo da od 19 devastiranih opština u Srbiji, 15 bude na jugu. – istakla je Danijela Radošević.
Veliku podršku samom Festivalu i osnivanju mreže MAG u svom obraćanju dao je i gostujući govornik Dr. Cristian David, iskusni savetnik na visokom nivou za strateški razvoj, sa bogatim međunarodnim iskustvom o balkanskom regionu. Njegova stručnost obuhvata oblasti globalnih poslova, evropske saradnje, bezbednosti, strukturnih reformi, održivog razvoja i digitalizacije. Savetnik je u Evropskom parlamentu i član Savetodavnog veća pri Odeljenju za održivi razvoj Vlade Rumunije.
On je poručio da pristup koji sledi rad Mreže prati evropski model jakih zajednica, podrazumevajući ekonomski rast, društveni napredak i bolji život. Taj model se oslanja na četiri stuba decentralizacije: političku, administrativnu, fiskalnu i ekonomsku. Samo postojanje NTPa pokazuje da ovde ima lokalnog potencijala kao i da digitalizacija jeste jedna od osnova decentralizacije. Decentralizaciju bi trebalo da prati i multi-level government model koji podrazumeva saradnju vladinih institucija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.
Lokalni akteri treba da jačaju svoje znanje i razvijaju strategije jer najbolje znaju svoje potrebe. Građani bi trebalo da imaju slobodu da odlučuju šta bi da rade sa svojim novcem. U tom smislu, decentralizacija jeste proces delegiranja moći, resursa, odluka lokalnoj vladi.
Na putu ka održivosti
Gosti Festivala imali su prilike da čuju govornike na dva panela. Panel pod nazivom Snaga zajedništva i održive zajednice podrazumevao je diskusiju o strateškoj vrednosti lokalne i regionalne saradnje među građanskim akterima, ne samo o tome šta nam fali, već i kako da ono što imamo, pretvorimo u snagu?
Na panelu su govorili Maja Nastić – profesorka Pravnog fakulteta NU, Jovana Janković – aktivistkinja omladinske organizacije KOM 018 i članica UO KOMS, Bratislav Stamenković – stručnjak za lokalni razvoj (UG I Ja se Pitam, Leskovac) i Tadija Mitić – program menadžer NKD, pravnik i istraživač, bavi se pitanjima decentralizacije i javnih politika.
Na panelu se moglo čuti da Nacionalni plan regionalnog razvoja, kao i Strategija za nedovoljno razvijene regione – nisu doneti ni posle 16 godina od usvajanja Zakona o regionalnom razvoju. Takva institucionalna praznina predstavlja lošu situaciju za jug i istok Srbije, ali je s druge strane, prilično povoljna za “ad hoc projekte” Vlade Srbije. Takođe, Srbija preskače korake radeći na kohezionoj politici pristupanja EU, uprkos nedostatku planova za regionalni i nacionalni nivo razvoja. Građani itekako osećaju posledice centralizacije i nedostatka planova. Neki konkretniji sistematičniji koraci ka političkoj, administrativnoj i fiskalnoj decentralizaciji koji bi nerazvijenim opštinama vratili ekonomsku i političku samostalnost, bila bi saradnja glavnih aktera poput građana i OCD, akademske zajednice, biznis sektora i donosioca odluka. Postoji tzv. pravilo od 1%, kada opština toliko odvoji od budžeta za participativne projekte i na taj način institucionalizuje zajednicu.
Iako Ustav i Zakon o planskom sistemu garantuju pravo na učešće građana, lokalne vlasti to najčešće sprovode samo formalno. Kako bi se naša pravna kultura promenila i građani zaista počeli da učestvuju u donošenju odluka, institucije moraju na nađu bolji način da uključe građane, ne da ih se sete samo uoči izbora. Takođe, iako je organizovanje javnih rasprava obavezno, njihovo “neorganizovanje” ili zloupotreba ne podrazumeva kazne. Ipak, napori OCD nekad urode plodom kao npr. u Leskovcu gde je nakon serije medijskih prozivki LS donela pravilnik i organizovala javnu raspravu u trajanju od 20 dana. Kada je reč o mobilizaciji zajednice, odn. kada neko želi da dopre do ljudi, mora da istraži problem, ode kod njih, da “izađe na teren” uslovno receno. Idealnija situacija bila bi kada građani ne bi čekali na udruženja ili LS, već se sami organizovali i kroz ustanovljene procedure tražili šta im je potrebno, ali za tako nešto ključ je edukacija.
Sama činjenica da neko nema istu dostupnost zdravstvu, obrazovanju ili javnom prevozu samo zato sto ne živi u Beogradu, može da se tretira kao forma tzv. strukturalne diskriminacije.
Veliki problem je činjenica da građani generalno nemaju poverenja u institucije, niti smatraju da su izbori fer i pošteni. Stranke ne komuniciraju sa mladima. Postoji neprepoznavanje i ignorisanje mladih. Sistem nije po njihovoj meri i oni su posledica ovog što se dešava. Treba osnažiti mlade da se uključe u izborne procese jer oni i ne znaju svoje mogucnosti, A, Izbori mogu i moraju da izgledaju drugačije – vreme je i da se menja izborni zakon.
Ove godine smo videli mlađe generacije u prvim redovima protesta, inicijativa, zborova. Mladi se sami organizuju oko tema koje su im bitne. Kako bi tu energiju pretočili u institucije i zadržali kontinuitet – moramo pokazati maldima da ih neko sluša, da ne treba da se povuku iz političkog i društvenog života.
Sve češće se pokušava delegitimizovati omladinski aktivizam – kroz pritiske, targetiranje, diskreditaciju. Lokalne zajednice moraju stvoriti sigurniji prostor za mlade kako bi ostali aktivni. Mladima je potrebna međugeneracijska solidarnost, savet, iskustvo, prostor i fizicki i apstraktni. Trebalo bi da postoji i nekakav test uticaja javnih politika na mlade, ali pre svega njih moramo da vodimo kroz proces planiranja strategija. Sistem je tu za nas, ne mi za njega. Dokle god bude bilo obratno, mladi će odlaziti iz Srbije.
Snaga zajedništva nije samo slogan – to je metoda rada, ona već postoji: u znanju, iskustvu, u pravima koja čekaju da se primene i u volji da se ne odustane – ona počinje upravo tamo gde ljudi počnu da se pitaju: a šta ja mogu da uradim?
Drugi panel, po nazivom Građani u akciji – Inspirativne priče promena bio je fokusiran na predstavljanje uspešnih lokalnih inicijativa i primera iz južne i istočne Srbije. Govorili su Sanja Džakula – direktorka Timočkog kluba sa dugogodišnjim iskustvom u karijernom savetovanju mladih, Lana Kocić – studentkinja i aktivistkinja (Pravni fakultet NU), Dušan Stanković (menadžer za komunikaciju, ENECA, Niš) sa višegodišnjim iskustvom u nevladinom, privatnom i IT sektoru, Marko Nedeljković (Platforma za energetsku tranziciju) specijalizovan za rad sa mladima i u oblastima ljudskih prava i javnog zagovaranja.
Na panelu se razgovaralo o tome na koje načine zajednice poput mesnih, seoskih i stambenih mogu da rade na održivosti i šta sve to podrazumeva? Sagovornici su se složili da je saradnja sa institucijama na lokalu moguća, ali će se promena desiti, tek kada se uključi cela zajednica.
Udruženjima građana potrebna je finansijska, ali još važnije mentorska podrška. Treba im pomoć u artikulaciji ideje i strategija za sprovođenje. U svakoj zajednici postoje lideri mišljenja oko kojih se ostali okupljaju. Samim tim, postoji veliki broj neformalnih grupa koje su aktivne i koje same sakupe sredstva za realizaciju svojih planova. U tom smislu, fokus mentorstva treba biti na samom procesu i motivisanju ljudi. Oni na kraju tog procesa moraju imati plan za dalje. Mnoge neformalne grupe su se u toku svog delovanja strukurisale i formalizovale svoje postojanje.
Ljude pokreću na akciju uglavnom lični osecaj, savest. Zahvaljujući tome širom Srbije se realizuju manje i veće lokalne akcije poput organizovanja pozorišnih radionica za decu iz socijalnih kategorija, postavljanja senzornog parka za decu sa smetnjama u motorici, obnova starih zanata ili stare spomen-česme, simbola sela. Veliki je uspeh u zajednici stvoriti podržavaoce, ne samo ljude direktno uključene u akciju.
Studenti su npr. uspeli u tome. Pokazalo se da studentski i građanski aktivizam idu ruku pod ruku, zato studenti i organizuju debate i aktivnosti “student u svakom selu”. Zajednički glas u borbi za bolje društvo se čuje. Sami studenti su postali aktivni građani države. Probudili su apstinente i neće više bežati od politike. Iz studentskog ugla, veliko je zadovoljstvo biti deo nečega što nadilazi trenutak, borbu i biti deo pokreta koji ne pristaje na manje od pravednog.
Kada je reč o jednom praktičnom aspektu održivosti čuli smo da su energija aktivizma i energetska tranzicija – komplementarni koncepti jer podrazumevaju da građani sami prave i troše energiju. Energetska tranzicija je multidisciplinarni proces, a građanin je ključna komponenta i u tom smislu predstavlja proces demokratizacije i decentralizacije u energetskom sektoru.
Ekonomsko osnaživanje, ekološka održivost i građanski aktivizam
Festival održivih zajednica obuhvatio je i nekoliko interaktivnih radionica na kojima su zainteresovanim gostima, svoj rad predstavile organizacije članice Mreže aktivnih građana u tri oblasti:
U okviru ekonomskog osnaživanja govorilo se o razvoju konkretnih ekonomskih modela prilagođenih lokalnim potrebama, modelima podrške razvoju malih biznisa; osnaživanje mladih (naročito osetljivih grupa) u vidu metodologije pristupa i rada sa njima, dokvalifikacije radi zapošljavanja, individualnog i grupnog karijernog savetovanja uz upotrebu naprednih tehnologija. Najavljeni su i novi projeki fokusirani na žene i zapošljavanje i održivu poljoprivredu.
Na radionici o ekološkoj održivosti bilo je reči o Identifikovanju i pokretanju konkretnih ekoloških projekata na regionalnom nivou, o stanju i izazovima u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji. Posebno je istaknuto da ozbiljne ekološke organizacije često nemaju pristup stabilnim izvorima finansiranja, što im otežava da se dugoročno i strateški bave ključnim ekološkim problemima. Tim problemima se, pak, u administrativnom i zakonodavnom kontekstu uglavnom bave organizacije koje nisu aktivne na terenu što dovodi do neusaglašenih mera i nedovoljno delotvornih politika. Izneti su i primeri dobre prakse poput razvoja inovativnih rešenja u oblasti ekologije.
Radionica posvećena građanskom aktivizmu imala je cilj da podstakne učesnike na razmišljanje o sopstvenoj ulozi u stvaranju održivih, pravednijih i angažovanijih zajednica. Kroz praktične primere ilustrovano je kako pojedinci i grupe mogu pokrenuti pozitivne promene u svojoj sredini – bilo kroz inicijative u komšiluku, učešće u lokalnim procesima donošenja odluka, ili kroz kreativne forme izražavanja i povezivanja. Mnoge organizacije su svoj put počele, baveći se “sitnijim” problemima, za koje se ispostavilo da su bitni njihovim sugrađanima i da su upravo oni indikatori mnogo većih sistemskih problema. Bilo je reči o alatima i strategijama za pokretanje lokalnih inicijativa, izazovima i načinima za njihovo prevazilaženje.
Na posletku, ovaj festival ne bi bio moguć bez podrške svih organizacija koje su godinama gradile poverenje na terenu, rame uz rame sa svojim sugrađanima, kao I volontera. Puno sreće i uspeha u radu želimo članicama Mreže aktivnih građana: I ja se pitam, NKD, Proaktiv, Eneca, Zaječarska inicijativa, TOC, Društvo Stara planina, GEA, Odbor za ljudska prava Niš, Eho, Žene za mir, Odbor za ljudska prava Vranje, Centar za razvoj Pomoravlja, Timočki klub, Ovde ostajem, Naš svet naša pravila, Zeleni ključ, Naš svet, Leskovacki krug.
