Dnevnik jednog aktiviste
Mladen Jovanović – član Upravnog odbora Nacionalne koalicije za decentralizaciju
8. avgust // petak //
Pre svega nekoliko dana većnici grada Niša obavestili su sve Nišlije da „punjenje budžeta u prvih šest meseci 2014. godine ide po planu“ i da budžet grada nije ugrožen kako se priča u javnosti. „Nešto nije u redu“ – mrljao sam sam sebi u bradu.
Nekoliko velikih nelogičnosti odmah upada u oči:
a) grad Niš je za prvih šest meseci 2014. godine „po planu“ prikupio 3,2 milijarde dinara,
b) grad Niš je za celu 2014. planirao da prikupi oko devet milijardi dinara.
Dakle, za pola godine grad je jedva prikupio trećinu planiranih godišnjih sredstava. Pritom, ne postoji nikakav razlog zašto bi se priliv povećao u drugoj polovini godine. Ovo je praksa koja se dešava ne samo u Nišu već u celoj Srbiji već godinama unazad. Tako je bilo i pod DS, i pod DSSom i sada pod SNSom.
Broj tužbi protiv Grada Niša zbog neisplaćenih dugovanja sve je veći, sve veći deo budžeta ide na plaćanje neisplaćenih višegodišnjih dugovanja uvećanih za kamate i sudske troškove, sve je više zaposlenih na lokalu…
Ne, budžet Grada sigurno nije ugrožen. Zašto verovati brojkama kada političari objašnjavaju drugačije? Da li ću verovati svojim očima, inače kratkovidim i pod dioptrijom?
Danas se Direkcija za izgradnju grada Niša obratila javnosti sa informacijom da su „zbog lošeg punjenja budžeta Grada redukovali velike projekte“. Pritom, na jugu Srbije sve što nije asfaltiranje ulica se smatra velikim projektom. Ma, sigurno je sve u redu.
9. avgust // subota //
Muči me ova priča oko kvazi pravoslavnih zilota i dece u vojnim uniformama. Zapravo, ne mogu niti tvrditi da su ti ziloti zaista „kvazi“ jer nikada nisam čuo da se SPC iskreno i jasno odrekla delovanja ovih grupa, kao niti desničarskih grupa koje se pozivaju na pravoslavlje u Srbiji.
Ako se isprati proces buđenja nasilnog islamističkog fundamentalizma na istoku, taj proces je otpočeo potpunim nestankom, čak i namernim uništenjem, do tada jake sekularne levice. Bez obzira da li je na vlasti ili opoziciji, sekularna levica u prostor javne debate unosi vrednosti koje stvaraju značajnu ravnotežu u društvu. Posebno u odnosu na pojavu religijskog fundamentalizma. Srbija nema levicu. Iz ovog razloga brinem da ćemo se tek naslušati priča o raznim militantnim zilotskim grupama u Srbiji.
Stranke koje sebe predstavljaju kao neku vrstu levice, SPS i DS, upravo su stranke koje su u Srbiju uvele užasno naopake običaje da opštine slave slave, a Titove i Slobine slike u svojim kancelarijama zamenili su ikonama. Rekao bih uz istu dozu verovanja da će te slike pomoći da opstanu na vlasti.
Ceo tekst pročitajte na: http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/ministarstvo_ne_voli_dzez.26.html?news_id=287278
