U poslednjih mesec dana održane su tri javne tribine na temu zagađenja vazduha u gradovima koji su označeni kao crne tačke. Najzagađeniji gradovi u Srbiji, prema merenjima Agencije za zaštitu životne sredine, su Valjevo, Užice i Niš. Zime su najkritičnije ali vazduh ni tokom godine nije na zadovoljavajućem nivou.
Na tribini „Kada će Niš da prodiše“ su govorili Bratislav Vučković, gradski većnik za komunalne delatnosti, prof. dr Boban Stojanović, Ekonomski fakultet Niš, dipl. inž. maš. Miroslav Cvetković iz UPSS-a i Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
Niška tribina je kao rezultat imala niz predloga koji će biti preneti gradskim vlastima kako bi sledeće zime vazduh bio manje zagađen. Predlozi koji su upućeni ne bi trebalo da budu preskupi.
- Potrebno je izvršiti pritisak na svaku lokalnu samoupravu kako bi se budžet za narednu godinu uvećao za subvencije koje bi donele veću energetsku efikasnost.
- Usklađivanje cena centralnog grejanja i prelazak na naplatu po potrošnji kao mere koje bi mogle da privole građane da pređu na daljinsko grejanje. (Kada bi cena bila za 30 do 50% manja, sigurno da bi mnogo više građana odlučilo da pređe na centralno grejanje). Izrada strategije dugoročnog snabdevanja Niša toplotnom energijom je neophodna, koja bi svakako bila subvencionisana i koja bi mogla podstaći građane da prestanu da koriste loš ogrev. Subvencija je obaveza lokalne samouprave, to je smisao subvencija.
- Na nivou svakog grada je potrebno voditi računa o izgradnji – potrebno je paziti na pravce vetrova koji omogućavaju provetravanje
- Grad mora da povećava zelene površine i da u narednih godinu do dve zasadi oko 50.000 stabla.
- Subveniconisani javni prevoz nalik na onaj u Krakovu, gde u kritičnim danima, kada je crveni alarm, vozači mogu besplatno koristiti gradske autobuse samo na osnovu vozačke dozvole, jer time smanjuju zagađenje vazduha.
Ipak, građani moraju da traže ono što žele i da pokažu kako drugima, tako i vlasti da postoji potreba za zaštitom životne sredine. Gradski većnik Bratislav Vučković deli stav ostalih učesnika da građani ne treba da sede skrštenih ruku, već da aktivno učestvuju u zaštiti životne sredine i smatra da je nedopustivo da se u 21. veku grejemo na komunalni otpad.
Mašinski inženjer i član Udruženog pokreta slobodnih stanara Miroslav Cvetković pokrenuo je temu da treba misliti i na periode kada nije grejna sezona. Pored toga, automobili su veliki izvor zagađenja, pa se složio da treba raditi na promociji alternativnog prevoza.
Profesor Stojanović je ubeđenja da je zagađenje višeslojno pitanje, ali da je siromaštvo uzrok svega.
U Užicu zagađenje smanjeno, ali daleko od idealnog
Na tribini u Užicu simbolično nazvanoj „Kada će Užice da prodiše“ se stekao utisak da je najveći problem to što građani uglavnom nisu svesni veličine i značaja zagađenosti vazduha po njihovo zdravlje i koliko to dugoročno može da bude problem. Sunčan dan i plavo nebo ne znače da vazduh nije zagađen.
Lokalna samouprava u Užicu je spremna i otvorena za saradnju i predloge građana po pitanjima od javnog interesa među kojima se nalazi i problem zagađenja.
Na osnovu monitoringa, u poslednjih pet godina, svakako je detektovano značajno smanjenje zagađenja ali je još uvek daleko od idealnog.
Strategija zaštite vazduha u Srbiji i dalje je na čekanju a država je pokazala veliki nemar jer se na donošenje iste čeka već četiri godine.
Osim u rešenje, Srbija skoro da ništa ne ulaže u kvalitet instrumenata koji bi dali realne podatke o zagađenju. Osim što u Srbiji ne funkcionišu merni instrumenti, država ne zna šta će ni sa podacima do kojih kako-tako dođe. Te brojke pokazuju da je zagađenje je alarmantno još od 2013. godine ali rešenja nema ni na vidiku.