Prvi korak ka demokratiji je da se izborni sistem nađe u agendi budućih pregovora u trouglu vlast-opozicija-EU. Zato Nacionalna koalicija za decentralizaciju poziva učesnike budućeg predizbornog dijaloga da ne pregovaraju samo o izbornim uslovima, već da otvore raspravu o urgentnoj reformi izbornog sistema.
Profesionalno izveštavanje medija i zabrana funkcionerske kampanje jesu preduslovi za poštene izbore, ali nisu dovoljni za demokratiju. Poboljšanje izbornih uslova i unapređenje izbornog procesa u ovakvom izbornom sistemu ni na koji način ne obezbeđuju da poslanici budu odgovorni građanima, kao i da svi delovi Srbije budu ravnomerno zastupljeni u Parlamentu.
Tražimo da se aktuelni izborni sistem zameni jednim od modela u kojem će građani konačno poslanike birati po imenu i prezimenu. Ovako će poslanici biti odgovorni nosiocima suvereniteta – građanima, ne svojim stranačkim liderima. Takođe, brojke o teritorijalnoj zastupljenosti su neumoljive – Beograd u aktuelnom sazivu ima 96 poslanika, Novi Sad 14, Niš 7, dok 90 opština/gradova nema predstavnika. Čak 43 opštine/grada od 2008. nema predstavnika u parlamentu. To nije demokratski, već u potpunosti diskriminatorno i dovodi do devastacije pojedinih krajeva Srbije.
NKD ne favorizuje nijedan izborni model i ostavlja učesnicima budućeg dijaloga da se međusobno dogovore o prihvatljivom modelu, koji će odražavati, a ne deformisati, izbornu volju građana.
Na nacionalnom nivou postoje dileme o najadekvatnijem izbornom sistemu za Srbiju, ali na lokalu ta dilema ne bi trebalo da postoji. Sledeće lokalne izbore za odbornike, bili oni prevremeni 2022. ili redovni 2024, trebalo bi održati po većinskom sistemu. Svaki građanin Niša, Vranja, Kraljeva ili Sombora na lokalnim izborima, gde se kandiduju lokalne teme, treba da glasa za svog komšiju, ne za nacionalnog partijskog lidera. Tako bi lokalni izbori postali škola demokratije u Srbiji.
Promenom izbornog sistema opozicija bi konačno dobila šansu da kandiduje svoje ljude imenom i prezimenom. Srpska napredna stranka imala bi priliku da pokaže demokratski, a ne autokratski karakter, kao i da su njeni poslanici odgovorni građanima. Reformom izbornog sistema Srpska napredna stranka bi unapredila demokratske kapacitete Srbije na putu ka izgradnji modernog evropskog društva i naprednjaci bi dobili priliku da reše unutarstranačke konflikte, birajući najbolje među sobom.
Evropska unija trebalo bi da ohrabri ove promene i princip personalizacije, jer izborni sistem kakav postoji u Srbiji ne postoji nigde u EU i smatra se prevaziđenim. Princip modernih evropskih demokratija jeste da su građani najbitniji, a u Srbiji jedino promenom izbornog sistema taj princip bi dobio puni politički smisao.
Očekujemo da će, kako vlast i opozicija, tako i EU, imati sluha za ovu suštinsku potrebu građana Srbije.
