Centralizacija zdravstva ubija: Reforme opasne po zdravlje

Smrtni slučaj devojčice u Crnoj Travi potresao je Srbiju ovih dana. U isto vreme nametnulo se pitanje kako je moguće da ogranak vlasinskog Doma Zdravlja u Crnoj Travi ne poseduje Hitnu medicinsku službu. I dok je ministar zdravlja najavljivao istragu o slučaju, dao je još jednu izjavu: – “Sve je ovo uradila decentralizacija zdravstva (!?)”.

Da li neko zna o čemu govori Ministar? Kakva je to decentralizacija zdravstva i kada se ona desila? Ključne odluke u zdravstvu se donose u Ministarstvu zdravlja, a za većinu zdravstvenih usluga ljudi moraju da putuju u velike gradove. O čemu to priča ministar i šta to zapravo pokušava da opravda?

U Skupštini Srbije nedavno su usvojeni Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Ono što je po ko zna koji put izostalo jeste uključenje i veća pažnja šire i stručne javnosti za ove zakone koji će značajno uticati na to kako ćemo se ubuduće lečiti. Ovi zakoni, kako kažu ljudi iz vlasti, nastavak su dosadašnjih reformi koje Ministarstvo zdravlja sprovodi u Srbiji i koje već pokazuju negativne efekte. Stručan kadar odlazi u inostranstvo u potrazi za poštovanjem, boljim uslovima rada i većim platama, a normative koje Ministarstvo propisuje i zabrana zapošljavanja dodatno smanjuju broj zaposlenih u zdravstvu.

Šta donosi centralizacija zdravstva koju najavljuje ministar Lončar u budućnosti?

Pre svega, gasiće se zdravstvene ustanove i radna mesta za lekare pa manjim mestima već u narednim mesecima. Sistem odlučivanja se dodatno centralizuje, što čini kompletan zdravstveni sistem dodatno sporijim i u nemogućnosti da reaguje na specifične potrebe lokala. Drugim rečima, ako živite u manjoj sredini u Srbiji, smanjiće vam se dostupnost zdravstvenih usluga, bar iz segmenta državnog sistema. Ostaje vam nada da će privatno zdravstvo da nadomesti ovaj nedostatak, ali kako polovina zaposlenog stanovništva u Srbiji prima manje od 340 evra mesečno, najveća je šansa da nećete imati novca da ovo platite.

Država svoj sistem centralizuje pod izgovorom racionalizacije troškova i efikasnije organizacije državnog zdravstva. Da li je i zaista tako?

Prema zvaničnoj statistici, trenutno u državnom zdravstvu radi armija od 120.729 ljudi a skoro trećinu od tog broja čini nemedicinski kadar (oko 27%). Svetska banka nas već duže vreme upozorava ukazujući da je to indikator neefikasnosti sistema.

Novi zakon kada je o ovome reč, ipak ne donosi nikakve posebne izmene. Zdravstvene potrebe stanovništva i dalje ostaju i neistražene i nezadovoljene, a pokazatelji su nejednaka dostupnost i pristupačnost zdravstvene zaštite svim građanima koja ne samo da postoji, već reforme najavljuju da će se i povećavati.

Stanovništvo Srbije je prema trenutnoj starosnoj strukturi, jedno od najstarijih u Evropi i svetu i sa tendencijom opadanja broja stanovnika i broja članova porodica u ruralnim i udaljenim prostorima. Stopa mortaliteta se povećava, kao i migracije. Kada se detaljnije pogledaju statistički podaci može se primetiti da je u regionu južne i istočne Srbije u ovom trenutku gotovo trećina ukupne populacije (27%) starija od 60 godina. Na sve ovo odgovor Ministarstva zdravlja bila je racionalizacija kroz centralizaciju – Ministarstvo će se pobrinuti da sada i zdravstvene usluge budu još dalje od naših najstarijih sugrađana.

Reforma zdravstva na štetu građana – Centralizuj!

Analize pokazuju da skoro 40% stanovništva i 54% teritorije u Srbiji nije pokriveno hitnom medicinskom pomoći. Na sve ovo, već šest godina je na snazi i zabrana o zapošljavanju, a uz nju i normativi o zapošljavanju u zdravstvenim ustanovama iz koje nisu izuzeta ruralna razuđena područja.

Novi zakon po ovom pitanju ne donosi nikakve izmene. Ovakva situacija nije posledica nikakve prethodne decentralizacije zdravstva, već naprotiv, jakog stiska centralnih vlasti u čijim rukama je i zapošljavanje i budžet i opremanje zdravstva. Primećujete, sve tri stvari koje su do sada zavisile od Republike već ne funkcionišu u zdravstvu. A sada žele da povećaju svoj uticaj time što pod svoju kontrolu stavljaju i lokalne domove zdravlja, ambulante, državne apoteke.

Ministarstvo centralizovanim načinom upravljanja ne može znati potrebe malih sredina i to se vidi na primeru tragično preminule devojčice. Naime, imamo situaciju da za Dom Zdravlja u Crnoj Travi, koji broji oko 150 osiguranika na površini od preko 300m2, normative kažu da tamo treba da radi jedan lekar u smeni. Ovo su normative koje Ministarstvo propisuje. U prethodnom periodu, dopušteno je da se lokalne samouprave organizuju i omoguće dodatna radna mesta. Tako je lokalna samouprava Crne Trave uspela da izađe u susret potrebama stanovništva i organizuje plate za dodatnih sedam lekara koji rade 24 časa dnevno u ambulanti. Drugim rečima, da nije lokalne samouprave koju sada Ministarstvo želi da isključi iz sistema zdravstva, u Crnoj Travi ne bi bilo skoro ničeg.

Pored svih napora, u Crnoj Travi nije moguće osposobiti Hitnu službu, jer bi to zahtevalo minimum 10 do 11 zaposlenih lekara, plus dodatno angažovanje i nemedicinskog osoblja. Interesantan je prilog RTS-a koji daje više informacija.

Kao rešenje za umanjenje obima administrativnih i tehničkih službi, novi Zakon predviđa objedinjavanje lokalnih domova zdravlja i bolnica u „zdravstvene centre” pod kontrolom države. Nadležnosti se centralizuju i sa lokalne samouprave biće prenete na Ministarstvo zdravlja. Drugim rečima, lokalna samouprava čak i da ima volje i sredstava da izađe u susret zdravstvenim centrima, više to neće moći da uradi.

Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, pre ili kasnije i Srbija će biti suočena sa proverom funkcionisanja zdravstvenog sistema i ocenom u kojoj meri smo se približili evropskim vrednostima i standardima u oblasti zdravstvene zaštite. Propisi EU obavezuju države članice da svakom građaninu pod istim uslovima moraju da obezbede lečenje na teritoriji cele Unije, a Srbija to ne uspeva ni na sopstvenoj teritoriji. Centralizacijom, idemo nekoliko koraka unazad.

Tendencija vlasti u Srbiji da sve sisteme centralizuju kako bi povećali kontrolu nije u interesu niti demokratije, niti zadovoljavanja najosnovnijih potreba ljudi. Svakako će centralizacija omogućiti slikanje političarima prilikom otvaranja novih i okrečenih centara u većim gradovima, ali takva tendencija je neke ljude već koštala života. Slučaj helikopter smo vrlo brzo zaboravili, a ishod cele te afere je bila odluka Tužilaštva da niko nije kriv, a tadašnji postupajući tužilac je u međuvremenu postala notar.

Centralizacija svakako neće obezbediti lekara tamo gde je ljudima najpotrebniji, u njihovom selu, malom mestu, blizu njihovog doma. Pitajte već sada stanovnike manjih opština i sela južne i istočne Srbije kako dobijaju medicinsku pomoć kada im je potrebna? Kako izgleda biti bolestan u nedelju u Donjoj Trnavi na primer, kada nemate ni javni prevoz, niti lekara, niti apoteku bilo gde blizu. Ministar Lončar je svim ovim ljudima u Srbiji, novim zakonima i izjavama u medijima, upravo najavio da će biti još gore.


Povezani članci:

Reagovanje NKD: Zašto Ministarstvo omladine diskriminiše mlade van Beograda ?