Grad Niš je formirao Radnu grupu koja treba da napravi plan borbe protiv aerozagađenja. Da li je Radna grupa formirana samo pro forme ili predstavlja suštinsko opredeljenje grada da vodi računa o tome kakav vazduh udišemo.
Problem zagađenja vazduha je ove godine konačno dobio potrebnu pažnju, kako građana i građanki, tako i predstavnika vlasti. Različite jedinice lokalne samouprave već primenjuju dugoročne mehanizme zaštite svojih stanovnika od štetnih uticaja zagađenja, kao što je na primer Užice. U Nišu su sa druge strane krenuli sa formiranjem radne grupe.
Ono što zabrinjava su „stručnjaci“ u toj radnoj grupi koji najavljuju kao jedan od prvih i ključnih koraka zabranu vožnje automobilima sa EURO 3 i EURO 4 standardom kada su povećane PM čestice. Reč „stručnjaci“ je namerno stavljena u navodnike, jer je baš taj korak u suprotnosti sa činjenicom da automobili, pogotovo oni koji imaju neki EURO standard, NISU glavni zagađivači.
Da li je Radna grupa formirana samo pro forme ili predstavlja suštinsko opredeljenje grada da vodi računa o tome kakav vazduh udišemo?
Veoma je problematična, da ne kažemo netačna, tvrdnja da se “grad Niš bavi rešavanjem ovog problema zadnjih deset godina”, jer smo u zimu 2017/18 bili svedoci da je problem bio „rešen“ prestankom merenja nivoa zagađenja u periodu od decembra do maja, kada je po rečima nadležnih, „uređaj bio na remontu u Beču“.
Isto se desilo i sledeće grejne sezone, kada je merenje Instituta za zaštitu javnog zdravlja (IZJZ) opet prestalo u trenutku kada je bilo najpotrebnije, ali je ovog puta veći broj nezavisnih sertifikovanih merenja doveo do toga da merač u IZJZ mnogo brže „ode do Beča i vrati se natrag“. Doduše, malo smo i mi pomogli sa našim uličnim akcijama „Kada će Niš da prodiše“ gde smo ukazivali na alarmantnu situaciju u gradu.
Jedinu iskrenu i tačnu izjavu u ovoj najavi rada Radne grupe je dao pomoćnik gradonačelnika Goran Milosavljević, rekavši da nije stručan za ovu oblast, i dodao, citiram „uložiću najveći napor da aerozagađenje bude svakodnevna tema i da do sledeće godine to u što većoj meri bude rešeno“. Iskreno da, ali stručno definitivno ne. Zašto?
Kao prvo, Niš nema geografski problem, jer nije u kotlini, i jer postoji prirodno provetravanje grada, za razliku od Sarajeva i Skoplja. Takođe, do sledeće godine u ovo vreme nije moguće rešiti problem, pogotovo ne u većoj meri. Naš savet je da gradsko rukovodstvo i Radna grupa prošeta do Užica, koje već neko vreme planski uspeva da smanjuje nivo aerozagađenja, iz godine u godinu.
Drugo, najava zabrane korišćenja vozila sa EURO 3 i EURO 4 motorima zbunjuje, imajući u vidu trenutno stanje sa gradskim prevozom gde najveći deo autobusa ima zastarele motore, koji su van ikakvog standarda. Čak se novim tenderom predviđa da se u narednih 7 godina gradski prevoz zasniva na autobusima koji imaju motore po EURO 3 i EURO 4 standardu.
Ukoliko pogledamo taj tender i izjave odgovornih iz Direkcije za javni prevoz, vezano za komentare da ce motori EURO 3 u autobusima zagađivati životnu sredinu, direktor Milan Milić je odgovorio, citiram “Prevoznici koji budu potpisali ugovor imaju obezu da u određenom periodu, najpre kod 25 odsto vozila izvrše zamenu motora motorima EURO 4 i EURO 5”.
Bilo bi lepo kad bi ovaj uslov uopšte postojao i bio obavezni deo budućeg Ugovora sa prevoznicima, jer se napred navedeno ne može pronaći u dokumentaciji koja se nalazi u paketu za Javnu nabavku usluge prevoza putnika na teritoriji grada Niša. Ali zato postoji u članu 51. mogućnost da budući prevoznik može da koristi i autobuse sa starijim motorima uz mesečno umanjenje prihoda od ČAK 2%. U prevodu, za samo 2% umanjenja prihoda, mogu da koriste autobuse sa motorima koji nisu EURO 4 i EURO 5. A koliko su takvi autobusi jeftiniji? 2% ili malo više?
Ko to zagađuje vazduh u Nišu?
Ali hajde da se vratimo na početak. Kako je to lepo prikazano na ilustraciji Američke agencije za kontrolu zagađenja iz Minesote, glavni izvor zagađenja PM2.5 i PM10 česticama su privatna ložišta. Što bi trebalo da bude razumljivo i logično objašnjenje za sve, pa čak i za „stručnjake“ iz Radne grupe, jer daje odgovor na pitanje zašto imamo kritične nivoe zagađenja samo tokom grejne sezone, a ne tokom cele godine.