INICIJATIVA ZA PROMENU IZBORNOG SISTEMA

Mi svog poslanika ne znamo... Želim da znam čoveka koga ću birati sutra a ne da biram stranku... Poslanici moraju da budu građanima odgovorni a ne samo strankama... Hoćemo da biramo ljude iz lokalne sredine koje najbolje poznajemo... Od Zaječara do Svrljiga Timočka krajna na žalost nema ni jednog poslanika...

Ovo su poruke građana upućene aktivistima inicijative Biram koga biram kada su krenuli busom izborne reforme širom Srbiji kako bi sa građanima razgovarali o nedostacima aktuelnog izbornog sistema. Tokom poslednje tri godine kroz kampanju za promenu izbornog sistema 20 000 građana su svoju podršku pružili potpisom Deklaracije preko Interneta i putem uličnih akcija. Inicijativi Biram koga biram su se priključili i eksperti u oblasti izbornog prava, kao i poslanici koji dele vrednosti naše inicijative. Konkretno, više od 40 poslanika, predstavnika političkih partija učestvovalo je na nekoliko događaja i radnih sastanaka na kojima je postignut konsenzus o ključnim pitanjima. Kroz različite kanale komunikacije, tromesečnu kampanju na RTS-u i preko društvenih mreža skoro dva miliona ljudi informisali smo o našim aktivnostima. Otvorili smo zanimljiva pitanja vezana za društveno-politički život kroz serijal pod nazivom „Politički zabavnik“, dok smo odgovore potražili od građana i u praksi.

Kampanja je rezultirala sa četiri ključne vrednosti koju reforma izbornog sistema mora da sadrži:

  1. veći stepen odgovornosti narodnih poslanika,
  2. ravnomerna teritorijalna zastupljenost građana,
  3. adekvatno prisustvo nacionalnih manjina i
  4. srazmerno prisustvo manje zastupljenog pola u Narodnoj skupštini.

Hoću poslanika iz svog kraja!

Nedavno je ugledni strani časopis Gardijan objavio foto reportažu iz Knjaževca i u društvu pokrenuo razgovor na temu nestajanja sela i manjih zajednica. Socio-ekonomsko istraživanje Nacionalne koalicije za decentralizaciju daju dodatnu potvrdu kroz podatke da je na primer broj stanovnika u Zaječarskom okrugu kom pripada opština Knjaževac u poslednjih dvadeset godina smanjen za četvrtinu. Fotografije dopunjuju podaci da bi Srbija mogla uskoro ostati bez sela, jer od 4.700 sela, koliko ih ima u našoj zemlji, na putu izumiranja je skoro svako četvrto. Procene su da će Srbija do 2040. godine čak iako se natalitet poveća, izgubiti približno milion i 100 hiljada ljudi, a razlog su migracije u veće gradove ili inostranstvo.

Uzrok ovakve društvene situacije bi se mogao potražiti i u tvrdnjama profesora Milana Jovanovića o tendenciji rasta broja opština od 1990. do danas koje nemaju svoje predstavnike u zakonodavnom telu koji bi zastupali interese zajednica iz kojih dolaze. Više od 90 posto teritorije Srbije (na kojoj živi 70% građana) nije dovoljno zastupljeno u Parlamentu dok interese građana Beograda zastupa više od 100 poslanika (trenutno 103), što je više od 40% ukupnih poslaničkih mesta dok stanovnici Beograda čine do 23% ukupnog stanovništva Srbije. Sveukupni utisak je da se kontinuirano radi na povećanju centralizacije političke moći ali i osećaja bespomoćnosti kod građana.

Kako bi izborni sistem pružio veći prostor građanima za ostvarivanje njihovih političkih prava i sloboda potrebno je da se poveća broj izbornih jedinica što je bio i zaključak radne konferencije Srbija u parlamentu.

Narodni, ne partijski poslanik!

U aktuelnom proporcionalnom izbornom sistemu, po kom je Srbija jedna izborna jedinica narodni poslanici nisu direktni predstavnici građana, već partija. Izborni zakon koji bi podrazumevao da građani glasaju za poslanika koji će zastupati prava i interese zajednice iz koje dolazi bi podigao i stepen odgovornosti poslanika u odnosu na građane.  NKD je izradio  kompleksnu matematičku formulu koja meri kako različiti modeli izbornog sistema utiču narazvoj demokratije u Srbiji – EDI, na osnovu kog je do sada je ocenjeno 9 predloga izbornih sistema.

Da svi građani budu ravnopravno zastupljeni!

Postojeći izborni sistem ne odgovara najzastupljenijim manjinama, i rešenje za to bi bilo uvođenje standarda zastupljenosti koji bi omogućio da broj mandata koji bi dobili predstavnici manjina odgovara procentu koji te manjine imaju u ukupnom broju stanovnika u Srbiji. Takođe, da bi se za početak obezbedilo ravnomerno prisustvo žena u parlamentu, izborne liste trebalo da budu kreirane tako da sadrže podjednak broj muškaraca i žena.

Sve je stvar izbora i jer je veoma važno da ono što političari obećaju građanima i da ostvare, da se više ne lažemo!

Posted in Vesti and tagged , , .