Dok u pojedinim razvijenim državama Evropske unije skoro polovina ukupnih budžetskih prihoda pripada lokalnom nivou, u Srbiji su prošle godine sve opštine, gradovi i autonomna pokrajina Vojvodina inkasirali 11,68 odsto ukupnih budžetskih prihoda, odnosno skoro devet puta manje od centralnog nivoa vlasti.
Za razliku od Srbije, sa evidentno visokom centralizacijom javnih prihoda – koja inače predstavlja i jedan od pokazatelja centralizacije političke moći, evropske države teže fiskalnoj decentralizaciji koja po definiciji doprinosi jačanju autonomije lokalnog nivoa vlasti i uloge građana u obavljanju javnih poslova.
Budžetski prihodi gradova i opština u Srbiji će, međutim, od 1. januara 2017. godine biti još niži, pošto će početi primena Zakona o izmenama zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim se prihodi od poreza na zarade preraspodeljuju tako da lokalnim samoupravama umesto dosadašnjih 80 odsto ostaje 66 odsto/74 odsto/77 odsto, u zavisnosti da li je reč o Beogradu, opštinama ili gradovima.
Celokupnu analizu možete pročitati/preuzeti ovde.
Srbija je Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi kojom se obavezala da „primeni pravila koja garantuju političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost lokalnih vlasti“ ratifikovala 2007. godine.
U 28 država EU lokalnom nivou vlasti je, tokom prošle godine, u proseku pripala bezmalo jedna trećina ukupnih budžetskih prihoda (31,60 odsto). Prema istraživanju NKD-a Finska, Danska i Švedska, koje decenijama spadaju u države sa najvišim životnim standardom, za lokalni nivo opredeljuju skoro polovinu ukupnih javnih sredstava (47,9 odsto/47,7 odsto/45,6 odsto). U prvih deset zemalja koje za potrebe „lokala“ izdvajaju više od 30 odsto ukupnih budžetskih prihoda u državi nalaze se i Poljska, Nemačka, Francuska, Holandija, Italija i Letonija, kao i jedna država Zapadnog Balkana- Hrvatska.
Celokupno istraživanje možete pročitati/preuzeti ovde.