Nažalost, čak 88,5% ruralnih mesnih zajednica na teritoriji grada Niša ne ispunjava ni minimalne standarde pristupačnosti ljudskim pravima – pokazalo je istraživanje kojim je NKD obuhvatio 69 sela u četiri gradske opštine.
Na osnovu pripadnosti različitim kategorijama, NKD tim je odabrao da, zajedno sa zainteresovanim meštanima Ostrovice, Gabrovca, Gornjeg Matejevca i Donje Trnave, izradi Akcione planove za razvoj zajednica. Planovi su zvanično predati nadležnim Opštinama i Gradu Nišu.
Time je završen je drugi ciklus projekta „Gradovi pravde“ sa fokusom na ruralne mesne zajednice Grada Niša. Podrazumevao je obimno istraživanje “Indeks pristupačnosti ljudskih prava”, obučavanje građana za izradu Akcionih planova za razvoj zajednica i kreiranje četiri Akciona plana, predata opštinama (Palilula, Crveni Krst, Niška Banja i Pantelej) i Gradu Nišu.
Ideja je bila da se građani podstaknu da rade na konkretnim planovima za svoje zajednice kako bi se eventualno unapredio kvalitet života stanovnika tih sela u smislu obezbeđivanja javnih resursa koji im omogućavaju da ostvare svoja osnovna ljudska prava – na rad, obrazovanje, zdravlje, informisanost i sl.
U cilju mapiranja postojećeg stanja najpre je urađeno istraživanje zatečenog stanja u 69 mesnih zajednica (u pomenute četiri gradske opštine). Time je ustanovljeno kakvo je stanje dostupnosti javnih resursa i da li su građani koji žive u njima u stanju da ostvare osnovna ljudska prava? Pod javnim resursima ispitivano je da li je dostupan organizovani javni prevoz, signal mobilnih operatera, postojanje sportskih terena, dečjih igrališta, zdravstvenih ustanova i apoteka, pošte, škola i vrtića i tome slično. (Ne)postojanje ovih resursa se direktno reflektuje na mogućnost ostvarivanja sledece liste osnovnih ljudskih prava: na slobodu kretanja, na jednakost i nediskriminaciju, participaciju, prava na rad, zdravlje, na slobodno vreme i zabavu, na obrazovanje, na informisanost. Pritom, za različite ciljne grupe isti javni resurs može značiti pristup različitim pravima (na primer postojanje predškolske ustanove za decu mlađu od 7 godina predstavlja pristup pravu na obrazovanje, dok za majke predstavlja pristup pravu na rad, jer mogućnost višesatnog boravka dece u predškolskoj ustanovi ostavlja majkama prostor za uključivanje na tržište rada).
Na osnovu tih podataka izračunat je Indeks pristupačnosti ljudskih prava na nivou mesnih zajednica, gde je istraživanje pokazalo da, nažalost, čak 88,5% od 69 ispitivanih ruralnih mesnih zajednica ne ispunjava ni minimalne standarde pristupačnosti ljudskim pravima.
Sledeći korak podrazumevao je rad sa meštanima četiri MZ i izradu akcionih planova za unapređenje njihovih lokalnih zajednica. Na osnovu pripadnosti različitim kategorijama vrednosti Indeksa, odabrane su Ostrovica, Gabrovac, Gornji Matejevac i Donja Trnava, koje pripadaju različitim gradskim opštinama i razlikuju se po kvalitetu i raznovrsnosti dostupnih javnih resursa. U njima ukupno živi oko 5000 stanovnika.
Nakon toga sprovedena je kampanja “od vrata do vrata” kako bi se pronašli ljudi zainteresovani da se uključe u rešavanje lokalnih problema. Uz pomoć stručnjaka, iskusnih u kreiranju lokalnih akcionih planova zajedno sa dvadesetak meštana organizovali smo treninge na kojima su izlistani prioriteti i izrađeni planovi sa konkretnim merama i predlozima za rešavanje problema i unapređenje kvaliteta njihovog svakodnevnog života. Cilj svega ovoga je bilo naučiti te ljude kako se planira i piše, kako bi nadalje mogli da se sami angažuju oko pitanja koja bi želeli da reše. Planovi sadrže različite aktivnosti – od popravke puteva i vodovoda, do organizovanja redovnih građanskih tribina i uvođenja pokretnih zdravstvenih timova.
Kako bi se ti planovi i realizovali u stvarnosti, predati su nadležnim Gradu Nišu i gradskim opštinama (Pantelej, Crveni Krst, Palilula i Niška Banja u skladu sa nadležnostima), čime počinje njihovo zvanično razmatranje. NKD će aktivno raditi na tome da se planovi stave na dnevni red skupština opština i Skupštine Grada Niša, kako bi došlo do zvaničnog uvida u potrebe i prioritete stanovništva.
Zašto je važno da odluke budu bliže građanima?
Ukoliko odluke koje utiču na svakodnevni život zajednice donose ljudi koji nisu u dodiru s realnim problemima građana – ti problemi najčešće ostaju nerešeni. Zbog toga NKD nastoji da političko odlučivanje približi lokalnim zajednicama. Taj pristup nazivamo suštinskom decentralizacijom: kada se odluke kreiraju i donose tamo gde ljudi žive i osećaju njihove posledice – u svojim mesnim zajednicama, selima i gradovima.
Sledeća faza podrazumeva praćenje realizacije ovih planova tj. Saradnje lokalne samouprave i građana. Cilj je formiranje (ne)formalnog tela i uspostavljanje procedura i politika koje će obezbediti kontinuirano uključivanje zajednice u proces odlučivanja (organizovanje javnih rasprava, analizu potreba, zakonski okvir i uvođenje mehanizama participacije u skladu sa HRBA i HRC principima).
Ideja koja se nalazi u osnovi aktivnosti koje NKD sprovodi jeste podizanje svesti građana, lokalnih organizacija civilnog društva i predstavnika lokalne samouprave o značaju Human Rights City standarda i HRBA (Human Rights Based Approach) principa i njihove institucionalne primene u kontekstu kreiranja javnih politika na lokalu. U tom smislu “Gradovi pravde” se odnose na zajednice u kojima se lokalne vlasti obavezuju da će primenjivati međunarodne standarde i principe ljudskih prava u svojim politikama i radu. Ta obaveza podrazumeva preispitivanje strateških dokumenata, procesa donošenja odluka i javnih politika kroz prizmu principa koji uključuju jednakost i nediskriminaciju, učešće i inkluziju, transparentnost i odgovornost.
Uvođenje ovih principa u praksu zahteva doslednu saradnju navedenih aktera. Ključni izazov ostaje osiguravanje dugoročne održivosti ovih inicijativa, kako bi se obezbedilo da planovi ne ostanu samo na papiru, već da njihova realizacija prati stvarne potrebe zajednica. Stoga je važno nastaviti rad na jačanju mehanizama participacije i transparentnosti u procesu donošenja odluka, kako bi se unapredila lokalna uprava i osiguralo da glas građana ostane sastavni deo razvoja zajednice.
Danas, Niš i okolina beleže niz ekonomskih, demografskih i društvenih trendova koji podrazumevaju da se broj stanovnika u gradu održava, dok se sela suočavaju sa iseljavanjem i starenjem populacije. Kako bi se taj proces usporio, u najboljem slučaju zaustavio potrebno je uključiti građane u kreiranje politika koje imaju uticaja na njihov svakodnevni život. Na primeru ovih sela, vidimo da je uz kombinaciju podataka (poput Indeksa pristupačnosti ljudskih prava), obuke na licu mesta i čvrste podrške od strane stručnih udruženja, moguće formulisati održive planove, pa čak i predloge projekata koji mogu direktno uticati na kvalitet života meštana.
Pozivamo i ostale zajednice, bez obzira gde se nalaze, da se aktivno uključe, a lokalne vlasti da prepoznaju potencijal i odgovornost koju imaju prema građanima. NKD ostaje otvoren za saradnju i nastavlja svoj put ka daljoj decentralizaciji Srbije – jednoj po jednoj mesnoj zajednici, selu i gradu. Aktivnosti koje NKD sprovodi sa mesnim zajednicama nisu samo korak ka boljoj infrastrukturi, već i ka jačanju demokratskog angažovanja građana, koji postaju ključni partneri u donošenju odluka koje utiču na njihov svakodnevni život.
