Predizborna kampanja i izborni dan
Predizborna kampanja na prethodnim izborima se može podeliti na dva dela: prvi – od raspisivanja izbora početkom marta, do ukidanja vanrednog stanja sredinom maja i na drugi, daleko intenzivniji period nakon ponovnog pokretanja izbornih radnji. Generalno je kampanja prošla znatno mirnije u odnosu na prethodne izbore, što je uslovljeno nepovoljnom epidemiološkom situacijom, a sa druge strane odsustvom jednog dela političkih aktera kroz kampanju bojkota.
Period pre uvođenja vanrednog stanja obeležilo je prikupljanje potpisa i u tome su uspele dve liste: AV – Za našu decu i SPS – JS. Po uvođenju vanrednog stanja izborne radnje su zaustavljene, a u javnosti se isključivo pojavljuju gradski funkcioneri. Nakon par nedelja tadašnji gradonačelnik Bane Spasović se potpuno povlači iz javnosti, a sve njegove funkcije preuzima zamenik Saša Pavlović, koji je nakon izbora postavljen na mesto gradonačelnika.
Epidemija je u Požarevcu prošla relativno mirnije u odnosu na ostatak Srbije, a aktivnosti funkcionera nisu značajnije odudarale. Početkom maja sprovedena je nabavka paketa za penzionere sa manjim penzijama, nezaposlene i socijalno ugrožene, a akciju podele ovih paketa vršili su isključivo članovi SNS-a. Mnogi politički akteri ovo vide kao glavnu aktivnost u predizbornom periodu koja je SNS-u donela najveći broj glasova.
Posle ukidanja vanrednog stanja izborne radnje su nastavljene i u tom periodu potpise su prikupile još tri liste: regionalna i manjinska Vlaška stranka Most, SRS i DJB – Suverenisti. Iz formalnih razloga odbijena je lista GG Iskorak, koja je u prethodnom sazivu imala četiri odbornika u gradskoj Skupštini i koja se isključivo bavi lokalnim temama.
Kada su u pitanju republičke liste, broj kandidata sa teritorije Grada Požarevca je sledeći: AV – Za našu decu (2), SPS-JS (1), SRS (3), Aleksandar Šapić (2), POKS (2), UDS (6), Zdrava Srbija – Bolja Srbija (2), Zavetnici (7), Suverenisti (3), Koalicija za mir (3), Nek maske padnu (2), dok ostale liste nisu imale predstavnike sa teritorije Požarevca. Nakon raspodele mandata Grad će imati dva predstavnika u Narodnoj skupštini (0.8%), što je nešto manje od udela koji imaju u biračkom telu (1.06%).
Tokom poslednjih par nedelja kampanje Požarevac su obišli predstavnici većine lista sa republičkih izbora. Nije bilo masovnijih okupljanja, već su se aktivnosti uglavnom svodile na naposredan kontakt sa građanima uz deljenje propagandnog materijala. Od funkcionera Požarevac su posetili Maja Gojković, Aleksandar Martinović, Mladen Šarčević, Ivica Dačić, Branko Ružić i Aleksandar Vulin.
Kampanja za lokalne izbore gotovo da nije ni postojala, osim kod SNS-a, kod kojih su lokalne teme dominirale, makar kada su u pitanju gradski funkcioneri. SNS je maksimalno iskoristio svoje materijalne i ljudske resurse i mogla se videti jasna podela zaduženja koje je trebalo obaviti. Čak je i kod ponavljanja izbora fokus bio isključivo na lokalu. Kampanja bojkota je bila primetna sporadično, uglavnom od predstavnika Dveri i Narodne stranke.
Većina medija je značajno favorizovala predstavnike vlasti, uglavnom kroz funkcionersku kampanju, a razloge za ovo treba tražiti u načinu finansiranja, jer dobar deo novca dolazi iz gradskog budžeta. U poslednje dve nedelje zabeleženo je 24 primera funkcionera u kampanji. Najočigledniji primeri bili su otvaranje Lidl-a, koje je kasnilo par meseci kako bi bio otvoren pred izbore, i potpisivanje ugovora o ustupanju zemljišta za izgradnju fabrike kafe, koje je pomereno za predizbornu kampanju.
Otvaranje Lidla u Požarevcu, foto: Neda Stojićević
Izborni dan je protekao u jako napetoj atmosferi. Crtina posmatračka misija je na teritoriji Požarevca obišla pet biračkih mesta sa reprezentativnog uzorka i na njima su uočene brojne nepravilnosti. Na svakom od ovih biračkih mesta mogla su se videti lica koja vrše određeni pritisak na birače ili koja vode paralelnu evidenciju. Najveća povreda bila je pojava kupovine glasova ili tzv. “Bugarskog voza”, nakon čega je podneta prijava policijskoj upravi. U pitanju je jedna škola, koja predstavlja najvažniju tačku u izbornom danu, jer se u njoj nalaze četiri biračka mesta sa više od 5500 glasača. Tog dana na punktu koji je formiran preko puta škole od strane SNS-a mogli su se primeti brojni gradski funcioneri i direktori javnih preduzeća. Čitavog dana gradom su kružili džipovi, a u više navrata primećeno je prisustvo Zorana Milojevića Zelje, koji je bio okružen telohraniteljima. Takođe, građani su se žalili da su pozivani čitavog dana, do trenutka kada bi glasali, dok su gradom prolazile osobe sa spiskovima.
Raspodela mandata
Nakon ponavljanja izbora na tri biračka mesta, GIK je izvršio raspodelu odborničkih mandata. Od 68 odbornika, najveći broj pripao je SNS-u 49. Sledi SPS sa 13, DJB-Suverenisti sa 4 i Vlaška stranka Most sa 2 odbornika. U lokalni parlament jedino nije ušla Srpska radikalna stranka, jer joj je nedostajalo nešto manje od 130 glasova. U odnosu na izbore 2016. godine SNS je dobio 11 mandata više, SPS je ostao bez 4 odbornika, dok DJB i Most prvi put imaju svoje predstavnike. Nakon konstituisanja skupštine DJB i Most su formirali zajednički odbornički klub.
SNS je osvojio 72% mandata sa 69% glasova, SPS je do 19% odbornika došao sa gotovo istim procentom glasova, dok će DJB-Suverenisti imati nešto manje od 6% odbornika sa 7% glasova. Vlaška stanka Most, kao manjinska stranka, imala je prirodni prag. Sa osvojenih skoro tri procenata glasova imaće isti procenat odbornika. Procenat “bačenih” glasova je nešto veći od 2%.
Prosečna starost odbornika u Skupštini Grada Požarevca je gotovo 43 godine, a po listama prosek je sledeći: SNS(41), SPS(49), DJB-Suverenisti(49) i Most(36). Najstarija odbornica je 1949. godište, a najmlađa 2000-to. Žene će biti manje zastupljen pol sa 28 odbornica, što čini 41 procenat. Po listama stanje je sledeće: SNS(43%), SPS(38%), DJB-Suverenisti(25%) i Most(50%). Ovaj izborni ciklus nisu obeležile kontraverze i preletanja, kojih je bilo mnogo u ranijem periodu.
Izbor izvršne vlasti
Za izbor izvršne vlasti može se reći da je obilovao kontraverzama. U požarevačkom SNS-u već duže vreme postoji veći broj struja i frakcija, što rezultira njihovim međusobnim sukobima i opstrukcijama. Prethodni gradonačelnik je nekako uspevao da zadrži funkciju do aprila ove godine kada je gotovo nestao, a od tada kreće borba za njegovog naslednika. Problem sa unutarstranačkim sukobima odrazio se i na slabu poziciju koju lokalni funkcioneri imaju kod republičkih organa, pa su tako Požarevac zaobišle sve investicije.
Značajan problem za građane predstavlja i model funkcionisanja ove vlasti, gde lokalni funkcioneri, a i uprava u celini, nisu servis građana, već instrument za ostvarivanje interesa moćnika, što lokalnih, što sa viših položaja. Najčešće, kriterijumi za izbor nisu stručnost i operativnost, već korumpiranost i spremnost na saradnju.
Po završetku izbora u Požarevcu su otvorene dve afere, najveće u prethodnih deset godina, koje ozbiljno prete da ugroze funkcionisanje grada. Najpre smo saznali da je JP Vodovod i kanalizacija uzelo u zakup poslovni prostor po višestruko većoj ceni, dok je pre par dana otvorena afera sa gradskim prevozom. Postoji osnovana sumnja da jedan deo novca završava u džepovima moćnika van Požarevca, kao i zebnja da će građani u narednom periodu ostati bez adekvatne usluge.
Za novog gradonačelnika sredinom avgusta izabran je Saša Pavlović, koji je plan rada izložio u svom ekspozeu. Na mesto njegovog zamenika, kao i na dva najodgovornija mesta u skupštini grada izabrane su osobe relativno skromnog političkog iskustva. Generalno, iz čitave prethodne garniture, mali broj ljudi je nastavio svoj angažman, a jedan od njih je i Vladimir Petrović, član veća zadužen za urbanizam, koji je pred izbore napustio socijaliste i prešao u SNS. Na drugoj sednici novog saziva, u septembru, lokalni parlament je najpre verifikovao ostavku odborničkog mandata Baneta Spasovića, bivšeg gradonačelnika, a zatim su usvojeni izveštaji o radu javnih preduzeća, kao i imenovanje novog direktora JP “Toplifikacija”. Nakon ove sednice odbornik Vladimir Ugrinović napustio je klub DJB-Most, i u daljem radu nastupaće samostalno.
Autor: Mitar Nikolić, aktivista iz Požarevca
Budući da ćemo u narednom periodu objavljivati istraživanja iz 10 gradova i opština, kako na sajtu Nacionalne koalicije za decentralizaciju, tako i na društvenim mrežama, pozivamo vas da sa nama podelite svoja saznanja, iskustva i mišljenja o ovogodišnjem izbornom procesu na lokalnom nivou.
