Piše mr Predrag Cvetičanin, sociolog iz Niša
Velike disproporcije kad je rec o dostupnosti kulturnih resursa u Srbiji I nemogucnost gradana koji žive u unutrašnjosti zemlje da zadovolje svoje kulturne potrebe ili, drugacije receno, odsustvo kulturne decentralizacije u Srbiji, posledica su i načina delovanja Ministarstva kulture.
Od oko milijardu i četiristo miliona dinara, koji su cinili ukupni budžet Ministarstva za kulturu u 2002. godini, za institucije kulture od nacionalnog znacaja izdvojeno je oko milijardu i dvesta miliona (ili 85,3 odsto). Potom se taj procenat postupno smanjivao, da bi u 2005. godini iznosio 36,7 odsto (ili oko dve milijarde dinara). Zatim je ponovo poceo da raste, pa je u 2007. godini od ukupno šest i po milijardi dinara skoro tri milijarde odvojeno za usta nove u kulturi od nacionalnog znacaja (45,5 odsto).
A u budžetu za 2008. godinu, od šest milijardi i tristotine miliona dinara, tri i po milijarde bice usmereno prema institucijama kulture od nacionalnog znacaja (55,5 odsto). Pošto su najveci korisnici ovih sredstava locirani u Beogradu, u praksi to fakticki znaci da ce na tri milijarde dinara koje u kulturu ulaže grad Beograd,u kulturna dogadanja koja se odvijaju prvenstveno u Beogradu, kroz budžet nacionalnih ustanova biti usmereno još tri milijarde dinara.
Time se, bez namere, doprinosi uvecanju ogromnih disproporcija u kulturnoj ponudi u Beogradu i u unutrašnjosti zemlje.
