Kako to da vremenom sve manje verujemo u borbu protiv korupcije, a smatramo da je problem sve veći?
Nakon dva ciklusa upitnika i 1761 ankete, saznali smo šta građani misle o korupciji u Srbiji. Poređenjem rezultata upitnika iz 2024. i 2023. godine, vidimo da se stavovi građana prema korupciji menjaju. U 2023. godini dobili smo 1053 odgovora, dok je u 2024. bilo 708 odgovora.
Prvi ciklus ankete 2023. godine realizovan je u kontekstu pripreme za uspostavljanje i dodelu nove nagrade za borbu protiv korupcije – “Svetionik“, a cilj ankete bio je da oslušnemo građane i razumemo značaj ove teme za njih, kao i da podstaknemo njihovo interesovanje za podršku u realizaciji javnog poziva za dodelu nagrade istaknutim aktivistima, novinarima i organizacijama koji su dali poseban doprinos borbi protiv korupcije u Srbiji. Upravo iz tog razloga, anketa je bila javno dostupna putem našeg web portala, a uz stratešku promociju na mrežama, targetiranje više ciljnih grupa kao i kroz mrežu kontakata i članica Nacionalne koalicije za decentralizaciju, anketa je promovisana, a odgovori su bili anonimni i na dobrovoljnoj osnovi.
Načelno, rezultati iz 2024. godine ukazuju na povećanu zabrinutost građana u vezi sa problemom korupcije, gde čak 90% ispitanika označava korupciju kao veoma ozbiljan društveni problem. Ova brojka je za 7,7% veća nego prethodne godine, što sugeriše da građani postaju sve svesniji i zabrinutiji zbog posledica koje korupcija ima na društvo.
Iako su građani i u 2024. i u 2023. godini identifikovali politički uticaj i nepotizam, neefikasan pravosudni sistem, i nedostatak transparentnosti kao ključne uzroke korupcije, primetna je blaga promena u naglasku. U 2024. godini smanjena je percepcija političkog uticaja i nepotizma kao glavnog uzroka, dok je povećana percepcija neefikasnosti pravosudnog sistema i nedostatka transparentnosti.
Građani su, takođe, postali još kritičniji prema državnim merama u borbi protiv korupcije. U 2024. godini, 90,6% ispitanika ocenjuje ove mere kao izuzetno neefikasne, što je porast od 5,7% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj podatak ukazuje na rastuće nezadovoljstvo građana zbog neefikasnosti vlasti u rešavanju problema korupcije.
Primetna je promena u domenu percepcije posledica korupcije. U 2024. godini, građani najčešće navode ugroženu vladavinu prava kao najznačajniju posledicu, dok je prethodne godine nepoverenje u sistem bilo na prvom mestu. Ovo svakako ukazuje na sve veće nezadovoljstvo građana koji prepoznaju ozbiljnost i sistematsku ugroženost društva koju korupcija uzrokuje.
Kada je reč o doprinosu različitih aktera u borbi protiv korupcije, 2024. godine građani vide sebe kao ključne aktere u toj borbi, dok su u 2023. godini na prvom mestu bile medijske kuće i novinari. Ova promena može odražavati rastuću svest i osećaj odgovornosti građana u suočavanju s korupcijom.
Strah od prijavljivanja korupcije postao je izraženiji u 2024. godini, sa 25,4% građana koji ne bi prijavili korupciju iz straha od osvete. Ovo je značajan porast u odnosu na 2023. godinu i ukazuje na rastuću nesigurnost među građanima u pogledu zaštite koju im pruža pravni sistem.
Iako većina građana i dalje podržava ideju nagrađivanja onih koji se bore protiv korupcije, ta podrška je blago opala u 2024. godini. Smanjenje od 2,4% može ukazivati na blagi pad poverenja u efikasnost ovakvih podsticaja ili u samu borbu protiv korupcije.
Građani u 2024. godini očekuju da će javno priznanje i nagrađivanje boraca protiv korupcije pre svega motivisati veći broj ljudi na aktivno angažovanje, ali je primetan i rast očekivanja u vezi sa poboljšanjem funkcionisanja institucija. Ove promene u očekivanjima ukazuju na sve veću želju građana za konkretnim institucionalnim reformama.
U 2024. godini građani najviše vrednuju beskompromisno postupanje u razotkrivanju korupcije, dok je prethodne godine hrabrost imala nešto veću vrednost. Takođe, značajan rezultat u borbi protiv korupcije postaje važniji faktor, što može ukazivati na sve veću potrebu za konkretnim i merljivim ishodima u ovoj borbi.
