Titulari ljudskih prava su građani, a obaveza države je da se prava i slobode utvrđena Ustavom i zakonima ne krše već poštuju. Ipak, civilne slobode su u Srbiji jako ugrožene, a pravo na informacije ozbiljno narušeno.
Međunarodna nedelja civilnog društva koja se ove godine održava u Beogradu, otvorila je temu sužavanja prostora za delovanje civilnog društva, ali i potrebu za većim povezivanjem organizacija. Srbija se suočava sa ozbiljnim izazovima u ostvarivanju slobode izražavanja, udruživanja i mirnog okupljanja koje su neophodne za osnaženo i aktivno civilno društvo.
Civilne slobode veće kroz povezivanje civilnog društva
Pojam građansko pravo prvenstveno je zasnovano na načelu slobode. Slobodu pojedinca u odnosu na državu, koja se u njegovo ponašanje i delovanje može uplitati samo do one mere koju iziskuje život u društvu zajedno sa drugim ljudima. Srbija se početkom 2019. godine našla na listi zemalja u kojima su ozbiljno ugrožene građanske slobode, rame uz rame sa Venecuelom, Sudanom, Avganistanom i Saudijskom Arabijom, prema istraživanju CIVICUS-a. CIVICUS Monitor redovno prati obaveze svake države u poštovanju tri osnovna ljudska prava – slobodu udruživanja, slobodu okupljanja i slobodu izražavanja sa usko povezanim medijskim slobodama. Srbija je na Monitoru ocenjena kao NARROWED, što tipično opisuje zemlju u kojoj pojedinci i organizacije civilnog društva mogu da ostvare svoja prava na slobodu udruživanja, mirnog okupljanja i izražavanja, uz vidna kršenja ovih prava povremenim uznemiravanjem, hapšenjem ili napadima na ljude za koje se smatra da su kritični prema vlasti. Odatle se javila i potreba za većim povezivanjem iz koje je nastala platforma “Tri slobode” a Nacionalna koalicija za decentralizaciju je jedan od potpisnika. Cilj ove platforme je očuvanje prostora za civilno društvo u Srbiji, zaštita i unapredjenje slobode udruživanja, okupljanja i informisanja. Efektno i efikasno umrežavanje se neće zaustaviti samo na zajedničkoj strategiji, zajedničkom pristupu problemu već je potrebno raditi na sistemu koji će obezbediti brze reakcije na ono što se dešava u okruženju.
Potrebno je obezbediti pristup gde se glas lokala podiže na nacionalni nivo. Treba verovati u snagu civilnog društva koje obezbeđuje da se glas lokalnih zajednica čuje svuda u zemlji a da umrežavanje civilnog društva mora biti izraz solidarnosti u odnosu na problem običnog građanina bez obzira gde živi.
Protesti, nacionalni mediji i predsednik koji ignoriše građane
Počev od decembra 2018. godine, Srbija je bila poprište redovnih protesta. Talas okupljanja na nacionalnom nivou je reakcija na jaku neprijateljsku retoriku vlade protiv kritičkih glasova, novinara i aktivista. Reakcija vlasti na proteste mahom se svodila na ignorisanje i umanjivanje obima protesta. Međutim, 17. marta 2019. godine, nakon četrnaest uzastopnih nedelja okupljanja, policija u Beogradu je koristila prekomernu silu da bi rasterala demonstrante koji su tražili veću slobodu štampe i izbore pod fer uslovima. Pošto su demonstranti opkolili predsedničku zgradu, policija je upotrebila suzavac, a deset ljudi je uhapšeno. Istovremeno, vlasti su orkestrirale prljavu kampanju protiv demonstranata, te su mediji protivnike vlade označavali kao “plaćene” aktiviste koji rade protiv srpskih interesa.
Uprkos okupljanju širom zemlje, prostor za nezavisne medije u Srbiji se konstantno smanjuje. Od dolaska Aleksandra Vučića na vlast 2017. godine, nezavisni mediji u Srbiji su bili meta napada, kleveta i uznemiravanja od strane grupa povezanih sa vlašću. Lokalni izveštaji ukazuju na 102 odvojena napada na srpske novinare, samo u 2018. godini. Ovi napadi obuhvataju raznovrsne represivnie radnje, uključujući pucnjavu, zapaljive bombe i druge vrste fizičkog nasilja. Aktivisti i organizacije civilnog društva u Srbiji susreću se sa kršenjem građanskih sloboda koje su zaštićene međunarodnim pravom. Jedan od najblatantnijih oblika kršenja predstavlja upotreba prekomerne sile od strane snaga bezbednosti tokom mirnih protesta. Takođe, dok ignoriše masovne anti-vladine demonstracije, vlast koristi medije nad kojima ima kontrolu za usklađene napade na nezavisne medije.
CIVICUS, Kuća ljudskih prava Beograd (Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za ljudska prava) i HRH (Fondacija Kuća za ljudska prava) dokumentuju kontinuirano zastrašivanje, napade i uznemiravanje branilaca ljudskih prava i novinara koji izveštavaju o osetljivim pitanjima, kao što su tranzicijska pravda, korupcija ili odgovornost vlade.
Procenjeno je da omalovažavanje i kampanje protiv ljudskih prava, organizacija civilnog društva i nezavisnih medija podrivaju rad civilnog društva.
Prema Izveštajima Human Rights Watch-a za 2018. navodi se da branioci ljudskih prava rade u neprijateljskom okruženju, sa pretnjama i napadima na aktiviste koji se redovno dešavaju. Rezultat Srbije na Indeksu percepcije korupcije Transparency Internationala značajno je opao u poslednje tri godine. Srbija sada ima ocenu 39/100 indeksnih poena, i nalazi se na 77 poziciji, pomerajući se korak bliže tome da bude smatrana “visoko korumpiranom” zemljom. Pad na listi se pripisuje koncentraciji moći oko predsednika Vučića. Tako koncentrisana moć prevazilazi dodeljene ustavne uloge i zakonom propisana ovlašćenja, a svoje delovanje manifestuje kroz kampanje uznemiravanja i kleveta protiv nezavisnih novinara i aktivista, te uticanje na tok izbora.
