U dubini duše žele da glasamo za njih u 2012. godini, ali pogledajte šta je to što su nam javno političati poželeli za Novu godinu.
Predsednik Srbije Boris Tadić poželeo je optimizam, navodeći da “nijedna kriza nije trajala večno, pa neće ni ova koja trenutno pogađa građane i zemlju”. Kada su ga novinari na novogodišnjem obraćanju upitali što je ozbiljan, kad je toliki optimista, predsednik je pojasnio da nikada nije bio neozbiljan, ali da nije ozbiljan, već energičan “zato što zna kojim putem treba da idemo dalje”.
Slavica Đukić Dejanović je poželela da što više građana može da živi od svog rada. Neki misle da bi bilo normalno da svi žive od svog rada, ali valjda se dr. Đukić Dejanović razume u to šta je normalno, a šta nije. Ona je građanima poželela i puno seksualnih aktivnosti, kako bi “rode radile u tri smene” jer nas “kao građane na to obavezuju rezultati sa poslednjeg popisa”.
Predsednik vojvođanskog parlamenta Šandor Egereši bio je prilično realističan. Nije nam poželeo bolji život, već je poželeo da nastavimo da verujemo u bolju i bogatiju Vojvodinu, u bolju i bogatiju Srbiju. I on je život od rada postavio kao ideal u koji se može samo verovati, navodeći da se mora verovati “u poštenu platu za pošten rad”. E, kad već nemamo platu od koje moţe da se živi, znamo da će biti još teže, onda je važno da se ne odamo kriminalu, a za svakodnevni život najbolje će poslužiti krupne reči poput nacionalnog jedinstva i nacionalnog dojstojanstva.
Za sve to, tu je čovek sa vizit kartom na preklapanje – prvi potpredsednik Vlade Srbije, zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić koji je poželeo građanima da u Novoj godini imaju manje posla s policijom, a policiji da ima manje problema s građnima. Potom je održao kraći govor o nacionalnom pitanju, kojim je pokazao da sebi u 2012. godini želi glasove “patriotskih snaga” a da će “ekonomske glasače” prepoustiti DS-u.
Lider grupe građana Ujedinjeni regioni Srbije Mlađan Dinkić poželeo je da zauvek ostane istovremeno vlast i opozicija. On je, naime, u novogodišnjoj poruci građanima iznenada otkrio da je sistem vlasti, čiji je on deo već godinama, prožet partokratijom, da živimo u društvu nejednakih šansi, a da obični ljudi sve teže sastavljaju kraj sa krajem.
