Prateći euforiju Evropskog prvenstva, na kom Srbija nastupa nakon 24 godišnje pauze, a koje se održava u Nemačkoj, gde je Srbiji u isto vreme i najveća dijaspora, a dodatno ispirisani i letnjom sezonom kada nam se dijaspora najčešće “vraća kući”, izradili smo sledeću analizu:
Srpska dijaspora i decentralizovani sistemi: Paradoks ili prirodna težnja?
Jedan od često korišćenih narativa u kontekstu Srbije, naročito u neformalnom narativu među građanima Srbije, je tvrdnja da Srbi preferiraju kult ličnosti, snažne vođe, “čvrstu ruku”, autoritarne režime, što na kraju i vodi do centralističkog sistema vlasti. Ova percepcija je zasnovana na nekom istorijskom kontekstu, političkim tendencijama, a dodatno u prilog ide i trenutna situacija (višedecenijska), odnsono trenutna organizacija vlasti u Srbiji, koja je visoko, ili čak potpuno centralizovana. Međutim, analiza migracionih obrazaca srpske dijaspore može pružiti drugačiji uvid u ovu temu. Ovome naročito doprinosi i sam migracioni trend u poslednjih 30 i više godina.
Za potrebe ove analize, uzeli smo u obzir dijasporu, odnosno građane koji migriraju u države Evropskog kontinenta.
Kakvi su to migracioni obrasci srpske dijaspore?
Srpska dijaspora je široko rasprostranjena, ali najveći broj Srba živi u nekoliko ključnih zemalja u Evropi, a koje najviše gravitiraju oko centralne evrope, te imamo Srbe u: Nemačkoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Austriji i Sloveniji u najvećoj meri (ako izuzmemo susedne zemlje). Prema dostupnim podacima, broj Srba u ovim zemljama je sledeći:
| Obzirom da Republički Zavod za Statistiku (RZS) Srbije nema tačne podatke o broju Srba u inostranstvu, potrebno je obratiti pažnju na inostrane izvore informacija. Tokom popisa 2022. prikupljeni su podaci o domaćinstavima u Srbiji, o članovima njihovih domaćinstava koji su odsutni iz Srbije zbog rada/boravka u inostranstvu, ali se ipak popis stanovništva sprovodi samo na teritoriji Srbije, te je veoma teško utvrditi tačne brojeve na osnovu domaćih izvora informacija. O ovim podacima može se više saznati iz sledećih izvora informacija: | |
| Nemačka: 400.000 – 800.000 | Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova iz čijih navoda mogu se videti različite procene o broju ljudi srpskog porekla koji žive u Nemačkoj, pa je gruba brojka 400.000 – 800.000. |
| Austrija: 262.000 | Statistički zavod Austrija pak iznosi tvrdnje da u ovoj zemlji živi 262.000 građana srpskog porekla, što je podatak iz 2018. godine. |
| Švajcarska: 150.000 | Statistički podaci o strancima u Švajcarskoj koji datiraju još iz 2016. godine nam govore da državljani Srbije čine 3,3% ukupnog broja stranaca ove zemlje, a procenjuje se da u Švajcarskoj živi preko 150.000 državljana Srbije. |
| Švedska: 80.000 | Švedski “Statistikdatabasen” – zavod za statistiku, tvrdi da u ovoj zemlji živi 83.735 ljudi srpskog porekla, ali je svakako važno istaći da je dijaspora od preko 80.000, za zemlju od oko 10 miliona ljudi izuzetno visoka, te nam je definitivno ova zemlja glavnom fokusu kada je ova tema u pitanju. |
| Slovenija: 40.000 – 150.000 | Slovenački popisi nam govori da u ovoj zemlji zvanično živi između 40.000 i 150.000 građana srpskog porekla, ali su procene da je taj broj znatno veći. |
Ako grubo sabiramo, imamo preko 1.000.000 (milion) građana srpskog porekla koji definitivno teže decentralizovanim sistemima, a o potencijalnim razlozima za to, biće više reči u nastavku teksta.
U nastavku je grafikon koji pokazuje skoncentrisanost dijaspore u Evropi (najtamnije je ono gde najviše ima građana koji su srpskog porekla ili srpske nacionalnosti)
Šta nam kaže Indeks Decentralizacije s druge strane?
Indeks decentralizacije, prema podacima dostupnim na portalu Komiteta regiona Evropske unije, meri nivo decentralizacije vlasti u različitim zemljama. Visoko decentralizovane zemlje obično imaju snažne regionalne vlade sa velikim ovlašćenjima i autonomijom. Evo kako se neke od zemalja sa velikim brojem Srba rangiraju po ovom indeksu:
- Nemačka: Vrlo decentralizovana, federalni sistem sa snažnim regionalnim državama.
- Švajcarska: Ekstremno decentralizovana, kantonalni sistem sa velikim nivoom autonomije za kantone.
- Austrija: Federalni sistem sa značajnom decentralizacijom i autonomijom za pokrajine.
- Švedska: Visoko decentralizovana, sa jakim lokalnim samoupravama.
- Slovenija: Iako manja zemlja, ima relativno visok nivo decentralizacije u odnosu na svoje susede.
Ovo nas sve dovodi do jednog vrlo zanimljivog fenomena. Ako uzmemo u obzir, s početka, narativ koji je čest među građanima i analitičarima, a to je da građani Srbije vole preferiraju kult ličnosti, snažne vođe, “čvrstu ruku”, autoritarne režime – s druge strane imamo fenomen preseljenja u najmasovnijem broju i to ni manje ni više u najdecentralizovanije države Srbije.
Dakle, izneti podaci otvaraju zanimljivo pitanje: Ako Srbi preferiraju centralizovanu vlast i autoritarne režime, zašto onda migriraju i nastanjuju se u zemljama koje su visoko decentralizovane?
Uporedite ova dva grafikona sa onim koji se odnosi na skoncentrisanost naše dijaspore, pa pronađite sličnosti. Grafikoni su preuzeti sa portala Indeks decentralizacije koji je kreirao Evropski Komitet Regiona (najtamnije plavo su države EU sa najvećim stepenom decentralizacije)
Odgovor je sigurno daleko kompleksniji nego što će biti predstavljeno, ali neke od pretpostavki mogu biti sledeće pogodnosti:
- Socijalna i Ekonomska Privlačnost
Prvi i najočigledniji razlog može biti socijalna i ekonomska privlačnost ovih zemalja. Visoko decentralizovane zemlje često nude bolje ekonomske prilike, visok nivo socijalnih usluga, kvalitetno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Ove zemlje su privlačne ne samo zbog ekonomske stabilnosti, već i zbog kvaliteta života koji nude.
- Integracija i Autonomija
Decentralizovani sistemi vlasti često omogućavaju bolju integraciju manjinskih grupa i imigranata. Regionalne vlasti u ovim zemljama imaju kapacitet da bolje odgovore na potrebe svojih lokalnih zajednica, uključujući dijaspore. Ovo može biti privlačno za Srbe koji žele da zadrže svoj kulturni identitet, dok istovremeno uživaju u prednostima života u uređenom društvu.
- Politička Stabilnost i Slobode
Decentralizovane zemlje često imaju jače institucije, vladavinu prava i visoke standarde političkih sloboda. Ovo može biti privlačno za Srbe koji žele da žive u stabilnom i predvidljivom političkom okruženju, što je suprotno autoritarnim tendencijama.
Pa na kraju, da li je ovaj fenomen paradoks ili prilagodljivost?
Ovaj fenomen može se tumačiti kao paradoks samo na površini. Dublja analiza sugeriše da građani Srbije koji su skloni migriranju, kao i drugi pripadnici drugih naroda, traže stabilnost, prilike i kvalitet života. Decentralizovani sistemi pružaju upravo to – fleksibilnost, lokalnu odgovornost i efikasnost u upravljanju javnim dobrima.
Da zaključimo, analizom migracionih obrazaca srpske dijaspore ukazuje se da Srbi gravitiraju ka zemljama koje nude visoko decentralizovane sisteme upravljanja. Ako ipak odemo dalje od Evrope, najviše građana srpskog porekla imamo u Americi (SAD), kao jednoj federalnoj i decentralizovanoj državi. S tim u vezi, ovaj trend nije samo ekonomski motivisan već i reflektuje želju za stabilnošću, autonomijom i kvalitetom života koje pružaju ove zemlje. Ova činjenica može ukazivati na to da Srbi, uprkos percepciji o njihovoj sklonosti ka centralizaciji, zapravo cene prednosti koje donosi decentralizovani sistem vlasti, samo izgleda nisu imali priliku da to dožive kod kuće!
Da sumiramo sve još jednom: Dakle, ako grubo sabiramo, imamo preko 1.000.000 (milion) građana srpskog porekla koji definitivno teže decentralizovanim sistemima, a kako imamo oko 6 miliona ljudi u Srbiji, ovo predstavlja jednu šestinu 1/6 građana Srbije, što zapravo pokazuje da svaki 5 ili 6 građanin srpskog porekla ili srpske nacionalnosti preferira decentralizovan sistem od strogo centralizovanog sistema u Srbiji. A koliko ih je još u našoj zemlji koji takođe preferiraju decentralizovani sistem? Ako uzmemo sve to u obzir, da li onda možemo da kažemo da je odnos preferenci pola-pola, kada je reč o tome da li građani srbije, srpskog porekla i oni koji se za svoju nacionalnu pripadnost izjašnjavaju kao Srbi, teže centralizovanim sistemima ili decentralizovanim? Da li nam je možda taj narativ nametnula manjina koja bi da vlada u skladu sa svojim centralističkim tendencijama ili je neki treći razlog tu u pitanju?
Autor teksta: Tadija Mitić – program menadžer
