Dana 25. juna 2024 godine, na zvaničnim kanalima društvenih mreža Republičkog Zavoda za Statistiku (RZS), na zvaničnoj internet stranici RZS-a, kao i na RTS-u, objavljeni su podaci o prosečnoj zaradi i neto medijalnoj zaradi u Srbiji.
Iz ugla decentralizacije, zaista je neophodno da sagledamo iznesene podatke.
Naime, Prosečna zarada (bruto) obračunata za april 2024. godine iznosila je 133.356 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 96.614 dinara. U zvaničnom saopštenju RZS-a tvrdi se da je rast bruto zarada u periodu januar-april 2024. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio 15,1% nominalno, odnosno 9,1% realno, dok je prosečna neto zarada veća za 15,0% nominalno, odnosno 9,0% realno. Takođe, u istom javnom saopštenju se iznosi da u poređenju sa istim mesecom (aprilom) prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za april 2024. godine, nominalno su veće za 15,3%, a realno za 9,8%.
S druge strane, medijalna neto zarada za april 2024. godine iznosila je 73.928 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Celo saopštenje RZS-a: OVDE
Deluje fenomenalno, skok od 15% i više zaista zvuči vrlo pohvalno, uliva neku sigurnost u bolje sutra, prosečna plata nam je oko 800 evra i sa ovim trendom, Srbija će biti zaista ekonomski prihvatljivo mesto za život – osim što neće Srbija, već samo dva grada u Srbiji.
Počnimo od prosečne zarade
Sve ovo što nam RZS benevolentno predstavlja, u isto vreme može da zvuči vrlo zbunjujuće za građane koji nisu detaljno upućeni u terminologiju, pa je neophodno pojasniti sve gore navedeno, a naročito uporediti koji to sve gradovi i krajevi srbije uživaju sve te proseke koji se gore pominju. (Spoiler alert! Samo 2 grada u Srbiji imaju zaradu iznad ovog proseka, dok je cela Srbija ispod ovog proseka).
Ako banalizujemo, prosečna zarada se jednostavno računa – aritmetička sredina, saberemo sve plate u Srbiji pa ih podelimo sa brojem svih zaposlenih u Srbiji i dobijemo gore pomenuti iznos (najjednostavnijim rečnikom)
Kada je reč o medijalnoj neto zaradi, to je dakle koliko polovina od apsolutno svih zaposlenih građana Srbije zarađuje u proseku.
Ono što se na društvenim mrežama nije objavilo, ali u saopštenju na sajtu jeste, je činjenica da zaposleni van javnog sektora imaju prosečnu platu 94.836, dok zaposleni u javnom sektoru zarađuju u proseku 101.031 dinara na mesečnom nivou. U redu, ali ko toliko podiže taj prosek u javnom sektoru ako pogledamo sledeću tabelu koja je preuzeta direktno iz Izveštaja Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, nazvan: „Kupovna moć stanovništva – Potrošačka korpa“ za mart mesec.
Ceo izveštaj se može videti OVDE
Sa tabele se jasno vidi da samo Novi Sad i Beograd prelaze republički prosek zarade. Ako obratimo pažnju i na druge gradove širom Srbije videćemo da je jedino Pančevo blizu proseka, dok već Niš i Kragujevac, kao treći i četvrti najveći gradovi Srbije imaju razliku od čak 5.000 dinara u proseku (za ostale gradove u nastavku nema potrebe ni komentarisati).
Matematika je vrlo tačna (ne retko bolna), te odavde se može jasno zaključiti gde su najviše plate u javnom sektoru i u kojim gradovima Srbije, država daje najviše plate u javnom sektoru, obzirom da Niš i Kragujevac imaju čak 10.000 dinara manju prosečnu platu u globalu.
Ako stavimo sve to na stranu, pohvale o rastu od 15% zaista mogu delovati neukusno, obzirom da pogledamo li na potrošačke korpe, vidimo da na prosečnom nivou, cela Srbija, osim Beograda i Novog Sada, je u teškom minusu.
Postavlja se pitanje, šta onda ova povećanja od 15% znače građanima van dva jedina grada koja mogu da dostignu ovaj prosek?
Da li nam je porast prosečne zarade zaista ovoliko bitan, ako nam prosečna potrošačka korpa srazmerno raste, tako da smo zapravo sve vreme u minusu. Ovom logikom, plate nam mogu biti i najveće u Evropi, ali ako od istih ne možemo da obezbedimo prosečnu potrošačku korpu, da li se to zove kvalitetan život ili kvalitetno preživaljavanje?
Interesantno bi bilo da se malo pozabavimo regionima i sagledamo stvari iz drugog ugla osim onog koji nam se predstavlja.
Autor: Tadija Mitić – program menadžer
