Nacionalna koalicija za decentralizaciju je 26. avgusta 2013. godine organizovala prezentaciju Indeksa održivosti za organizacije civilnog društva u Srbiji za 2012. godinu u prostorijama Medija centra u Beogradu. Otvorene su različite teme koje se tiču stanja i održivosti civilnog sektora u Srbiji a diskusiji je pristustovalo više od 50 ljudi iz raznih organizacija civilnog društva, medija, državnih organa, donatorske i ekspertske zajednice.
Na otvaranju događaja su govorili:
Piter Vibler– direktor Kancelarije za demokratiju i upravljanje- USAID Srbija
Vladimir Božović – državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije
Ivana Ćirković– direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije
Jadranka Jelinčić– direktorka Fondacije za otvoreno društvo
Gospodin Vibler je izrazio svoje zadovoljstvo radom Nacionalne koalicije za decentralizaciju, kao i ostalih eksperata koji su učestvovali u panel diskusiji o održivosti organizacija civilnog društva u Srbiji za 2012. godinu. Činjenica da su organizacije civilnog društva sposobne za samoprocenu i samoanalizu svojih prednosti i mana mnogo govori o njihovom napretku i kapacitetima. On je istakao dva glavna izazova sa kojima će se civilno društvo suočiti u budućnosti. Jedan su kapaciteti za zastupanje u smislu umrežavanja organizacija civilnog društva i stvaranja partnerstava između njih, njihov uspeh u zajedničkom delovanju da dostignu svoje ciljeve u zagovaračkim naporima koji su usmereni ka Vladi i ministarstvima. Drugi izazov se, po njegovim rečima, odnosi na nabolju moguću upotrebu potencijala koje koalicije i zajedničke organizacije donose. Njihova budućnost će zavisiti od njihove sposobnosti da se dobro organizuju. Ohrabrujuće je da postoje lokalni resursi i potencijali za filandropiju koji se ogledaju kroz domaće donatore i fondacije na koje organizacije civilnog društva mogu da se oslone.
Gospodin Božović je istakao važnost saradnje između državnih organa i civilnog društva. Govoreći u ime Ministarstva unutrašnjih poslova, izrazio je spremnost i postojanje političke volje da se organizacije civilnog društva osećaju sigurnije, da se upoznaju njihove potrebe i zahtevi, tvrdeći da svi imamo zajednički cilj i zadatak – demokratizaciju društva i poštovanje ljudskih prava i sloboda.
Gosti, kao i učesnici panela, posebno su pozdravili njegovu najavu o novim poreskim olakšicama u finansiranju organizacija civilnog društva, za šta će se on lično zalagati kada se bude obraćao novom ministru finansija. Dodao je da postoji veliki prostor u pravnom sistemu za te poreske olakšice, posebno za neprofitne i opšte korisne aktivnosti organizacija civilnog društva.
Takođe je podsetio javnost da je država usvojila svoju Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije koja pokazuje nultu toleranciju za slučajeve korupcije, što je takođe veoma važno za još strožiju kontrolu nad ponašanjem policije u odnosu na građane.
Direktorka Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, Ivana Ćirković, istakla je važnost analitičkih dokumenata kao što je Indeks održivosti, jer on jasno pokazuje mane i potrebe civilnog sektora u datoj godini ali i promoviše one kategorije u kojima se postiže uspeh.
Slični pokazatelji će biti obuhvaćeni Nacionalnom strategijom koju će Vlada razviti na zahtev Evropske unije. Nacionalna strategija prati podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva osvrćući se na rad Vlade u toj oblasti. Vlada će sada morati da izveštava detaljnije o napretku civilnog društva. Posebno je naglasila kategorije kao što su zakonsko okruženje i organizacioni kapacitet ističući novinu u mandatnom uključivanju organizacija civilnog društva u javne rasprave. Sama Kancelarija je inicirala promene Vladinih pravila koja predviđaju mandatornu uključenost organizacija civilnog društva u javnim raspravama. Takođe je najavila razvoj i uspostavljanje Nacionalnog saveta za civilno društvo kao i kreiranje strategije za stvaranje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva.
Takođe je naglasila važnost i potrebu boljeg poznavanja svih relevnatnih sistema od strane organizacija civilnog društva, npr. ko su partneri u javnoj administraciji i lokalnim samoupravama. Istakla je i nedovoljno korišćenje rada parlamenta koji poboljšava svoj odnos sa nezavisnim institucijama. Po njenim rečima, prioritet je invesetiranje u organizacione i profesionalne resurse i kapacitete u cilju budućih pregovora sa EU.
Takođe je pozitivno ocenila program Evropa za građane/ke (podrška države u sufinasiranju projekata) putem koga je 6 projekata organizacija u Srbiji bilo sufinansirano.
Direktorka Fonda za otvoreno društvo, Jadranka Jelinčić, je rekla da ne postoje adekvatni finansijski zakoni koji određuju kako neprofitne organizacije regulišu svoje profitne aktivnosti i pod kojim uslovima je organizacija oslobođena poreza ako investira u neprofitne aktivnosti. Ona je predložila Ministarstvu unutrašnjih poslova da finansijski podrži organizacije za zaštitu ljudskih prava koja mogu da predlože mere za unapređenje policijskog tretmana prema pripadnicima LGBT populacije. Što se tiče pravnog sistema, nije pitanje da li neki zakon postoji ili ne, već je pitanje njegove primene. Prema tome, zagovarački napori organizacija civilnog društva treba da budu više upućeni ka implementaciji, nego ka usvajanju nekog pravnog akta.
Nakon ovih iscrpnih uvodnih izlaganja panelista, Mladen Jovanović, predsednik Upravnog odbora Nacionalne koalicije za decentralizaciju, predstavio je rezultate Indeksa održivosti organizacija civilnog društva za 2012. godinu.
