- Da li građani imaju moć?
- Da li građani znaju da koriste svoju moć?
- Kako da se glas građana bolje čuje?
- Kako da vlast govori jezikom građana?
- Kako da se razumemo bolje?
Ovo su samo neka od pitanja na koja smo se potrudili da dobijemo odgovore u nekoliko gradova Srbije, kroz tribine, održanih u poslednjih mesec dana, na kojima su govorili predstavnici lokalnih samouprava i civilnog sektora.
Javni podatak je da je državna revizorska institucija pronašla da 6 milijardi (oko 60% budžeta) nije potrošeno u skladu sa zakonom. Ovo je samo jedan od primera kakvi se propusti i greške dešavaju ukoliko ne postoji kontrola vlasti. Ne postoji dobra vlast već samo dobra kontrola vlasti.
Prvi korak je da ljudi postanu svesni svojih problema, a drugi da se prikupi kritična masa kako bi se rešio neki problem. Novim Zakonom o lokalnim samoupravama je građanima dodeljena moć da odlučuju o stvarima bitnim za njihovu dobrobit.
Naime, Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, usvojila je Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period 2018 – 2020. godine na sednici održanoj 27. decembra 2018. godine.
Proces izrade Akcionog plana otpočet je formiranjem Posebne međuministarske radne grupe u čije je članstvo uključeno šest organizacija civilnog društva, izabranih putem javnog poziva koji su zajednički sproveli Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom. Jedna od tih organizacija je i Nacionalna koalicija za decentralizaciju.
Usvojeni Akcioni plan sadrži 15 obaveza podeljenih u 5 oblasti:
- Otvoreni podaci/fiskalna transparentnost
- Integritet vlasti
- Javne usluge
- Pristup informacijama
- Učešće građana, za koje su zaduženi različiti organi državne uprave u skladu sa svojim nadležnostima.
U skladu sa procesom pridruživanja EU, ovo je snažna poruka organima lokalne samouprave, da prilikom pripreme propisa i dokumenata javnih politika iz svoje nadležnosti moraju da više uključuju organizacije civilnog društva i građane u sam proces donošenja odluka. Možda najbitnija promena je da ovaj proces nije više samo preporuka, već obaveza za organe lokalne samouprave da putem modela lokalnog akcionog plana poboljšaju komunikaciju sa građanima. Shodno tome, sve lokalne samouprave su u obavezi da usklade svoje Statute sa novim zakonodavnim okvirom predstaveljenim kroz izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi.
Praćenje i izveštavanje o unapređenju procesa komunikacije između vlasti i građana predstavlja kontinualni proces za koji su zadužene organizacije civilnog društva. Neophodno je da zajedno unapredimo postojeće, očito nedovoljno iskorišćene mehanizme, koji su se zasnivali na javnim pozivima, debatama, najavama i obaveštenjima preko sajtova jedinica lokalne samouprave.
Svakako treba pohvaliti dobre primere:
Šabac – referendum o korišćenju poreza na imovimu koji se prikupi na nivou mesnih zajednica;
Vranje i Pirot – redovne emisije na lokalnim televizijama u vidu debata i okruglih stolova na kojima bi se građanima bolje objasnila važnost uključivanja u proces odlučivanja; obaveštavanje svih domaćinstava putem pošte o novim zakonskim rešenjima;
Užice – referendum građana o načinu trošenja subvencija opredeljenih za grejanje.
Koje stavove imaju predstavnici lokalnih samouprava i civilnog sektora saznali smo na licu mesta.
Šabac
Gradski većnik, Igor Marsenić naveo je dobre primere poput Holandije ili Belgije, gde su društva koja su bila zainteresovana za zajedničko delovanje, danas su mnogo uspešnija.
Građani imaju pogrešnu percepciju da čitava stvarnost treba da potiče od politike. Važno je da se polje aktivnosti prebaci ka građanima tako da udruženja mogu da budu realne spone između administracije i građana. Surova je realnost da živimo podaničku centralizaciju gde se lokalnim samoupravama oduzimaju ingerencije i sredstva.
Predsednica udruženja Svetlost, Gordana Mandić Radosavljević deli mišljenje da građani retko koriste svoju moć. Dobri primeri su inicijative građana kad postoji hitan problem i oni se ujedine da ga reše. Takođe je ukazala na slabu participaciju građana po pitanju aktivizma i na to da građani uglavnom ne razumeju mehanizme, kako sistem funkcioniše.
Pirot
Pomoćnik gradonačelnika Pirota, Bojan Ranđelović, smatra da građani treba da imaju moć, treba da kontrolišu nosioce javnih funkcija i lokalnih vlasti jer oni i biraju nosioce javnih funkcija. Građani treba da uzmu učešće kroz aktivizam i kreiranje javnih politika. Nije odgovornost samo na lokalnoj samoupravi (iako je njena najveća) već i na predstavnicima civilnog sektora, medijima i drugim subjektima koji mogu da utiču na edukaciju građanstva.
Udruženje Pirgos, Milija Todorov je mišljenja da građani znaju da imaju moć ali je pitanje da li je žele – misli da su građani izgubili poverenje i ne žele da se uključuju. Građani odustaju jer se njihovi predlozi ne uvažavaju. Cilj je da se pronađu modeli kako da se novi, mladi ljudi uključe u donošenje odluka u njihovim mestima. Predlog je da svaka mesna zajednica ima svoj individualni plan, da imaju konkretne predloge, da svi građani koji žele da se uključe u rad i doprinesu svojoj lokalnoj zajednici, mogu to da urade.
Građani su izneli svoju zabrinutost koja se tiče problema u vezi sa zabranom zapošljavanja u javnom sektoru, zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, komplikovanom administracijom na svakom koraku, ekologijom, univerzitetskom decentralizacijom, turističkim potencijalima.
Vranje
Dopisnik lista ,,Danas”, Vojkan Ristić, zaključio je da je građanin devastiran u mnogim segmentima, njegova uloga je zarobljena – građani su izgubili snagu, potencijal, moć govora. U Vranju se potegla tema izgorelog pozorišta. Da bi se građanin interesovao za pozorište, nadgradnju, ili bilo kakav projekat u njegovom mestu, mora da ima ekonomsku i socijalnu sigurnost.
Građanin je postao nezainteresovan da juriša golim rukama na bajonete administracije, zatvorenih vrata. Na sve javne rasprave lokalnih samouprava odaziva se jako mali broj građana. Na sajtu gradske uprave, koji je nekad bio transparentan i na kome je bilo podataka koliko je građana uložilo novac za rekonstrukciju pozorišta koje je izgorelo jula 2012. godine, tih podataka više nema, nisu dostupni. Gradskoj upravi je zamerio činjenicu da prećutkuju novac koji je EU izdvojila za pozoriše, koje su nenamenski potrošene.
Član Gradskog veća za kulturu, Zorica Jović je, pak, iznela malo drugačije činjenice. Ulaže se maksimalni trud da svaki građanin bude informisan preko medija ili gradskog sajta i da predstavnici lokalne samouprave budu dostupni svima. Grad Vranje je uložilo 163 miliona dinara u rekonstrukciju pozorišta, vlada je pomogla sa 170 miliona dinara. Završetak radova se očekuje za otvaranje ,,Borinih dana”, do kraja godine, te smo vranjancima obećali ponovno viđenje krajem godine
Član Gradskog veća za socijalna pitanja i lokalnu samoupravu, Danijela Milosavljević osvrnula se na izmenu Zakona o lokalnim samoupravama – čime je data je veća mogućnost za samoorganizovanje građana. Predlog je iznet da se putem medija više promovišu date mogućnosti za sve građane koji žele da utiču na rad lokalnih samouprava.
Bor
Član Gradkog veća za oblast omladine i projekte, Srećko Zdravković ističe da svaka dobra ideja, odakle god da dolazi, treba da ima podršku. U prethodnom periodu, lokalna samouprava je obilazila mesne zajednice, gde su intervjuisali građane o tome kako treba da se koriste javne finansije, kako da se, kroz poresku reformu, utroše javna sredstva. S obzirom da se većina mladih nalazi na internetu, napravili su novi sajt sa info delom gde građani mogu da postave pitanje i na taj način ostaju u toku sa tekućim problemima. Svakog četvrtka gradonačelnik, većnici, direktori javnih ustaniova razgovaraju sa građanima i to je jedan vid otvorene uprave ka građanstvu. Zauzeo je stav da je ipak najbitnije da ljudi budu birani imenom i prezimenom, kako bi se iznedrili najkvalitetniji ljudi iz svih lokalnih sredina.
Gradska čitaonica Evropa – Medija centar Bor, Zvonko Damnjanović smatra da je neophodno da se motivišu građani kako bi uzeli veće učešće. ,,Vlast nekad ode toliko daleko da je sopstveni građani na ulici zovu da se vrati”
Javno stambeno preduzeće, Slaviša Frišković zaključio je za kraj da uvek, kada se građanima da sloboda, ispliva kvalitet.
Nakon održanih tribina, zaključak se sam izdvaja. Građani IMAJU moć da preuzmu rešavanje problema na lokalu u svoje ruke! Vrata lokalnih samouprava će morati da budu otvorena za sve njihove zahteve.
