*Proces decentralizacije jeste jedna od državnih strategija demokratske vlasti, ali, čini se da taj proces ide dosta sporo, a, sa druge strane, raspoloženje za decentralizaciju je sve veće. Kakvo je vaše stanovište?
– Podržavam decentralizaciju i mislim da je ona neophodna, da bez decentralizacije Srbija neće moći da krene napred.
To i stav Demokratske stranke kojoj pripadam. Mi hoćemo decentralizaciju, ali na pravi način. Čini mi se da smo sa Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava krenuli „na preskok“, bez veće analize, bez prave strategije, i to ne izgleda najbolje. To ocenjujem po svakodnevnim pozivima iz malih sredina koje kažu da nisu dobile ono što su očekivale, da je stanje, ako ne teže, a ono isto kao što je i bilo, a to znači – teško. Mislim da ovakav način finansiranja lokalnih samouprava ide u prilog samo velikim gradovima. Mi smo hteli da pomognemo malim sredinama, a izgleda da je postignut suprotan efekat. Transferna sredstva su mala, to što će dobiti mali gradovi nije dovoljno da nešto kapitalno urade u svojim sredinama, a porez na zarade je, takođe, minimalan, jer u malim sredinama je mnogo firmi propalo, vrlo mali broj radi, pa i one koje rade, pitanje je da li uplaćuju poreze i doprinos. Mogu da vam iznesem podatak da trenutno 50.000 firmi u Srbiji ne plaća doprinose i poreze. Dakle, cilj ovim Zakonom sigurno nije postignut, a sa druge strane, za Državu je stvoren veliki problem, jer treba nadoknaditi manjak u budžetu od 40 milijardi dinara.
*Da li je smanjivanjem transfernih sredstava, taj manjak ublažen?
– Kada se sve sakupi, zatvoreno je oko 10 milijardi, a ostalih 30 nema odakle da se nadoknadi. To je uiticalo i na visinu budžetskog deficita koji iznosi oko 140 miliona. U krajnjem zbiru, mislim da će sada lokalne samouprave imati manje sredstava za investicije od onih koje su dobijale od Republike. Nasuprot tome, Beograd se lako odrekao transfera, jer u Beogradu su ogromni prihodi od poreza na zarade i to je siguran novac. Zato verujem da smo postigli suprotan efekat. No, suština je da se decentralizacija nastavi, ali prenošenjem nadležnosti i novca. I da to bude izbalansirano. Neki poslovi treba da budu spušteni na lokalni nivo, kao što su policija, inspekcija, jer će mnogo bolje delovati kada budu na lokalu. Oko zdravlja smo već nešto i uradili.
*Većina lokalnih samouprava, međutim, još uvek nije preuzela domove zdravlja. Njihovo objašnjenje je da se plaše da neće dobiti odgovarajuća sredstva za to.
– Nije to u pitanju, jer, kao što sam rekao, nadležnosti se prenose sa novcem. Mislim da se oni koji ih vode, zapravo plaše odgovornosti, ali onda ne mogu da se bave tim poslom. Kada se bavite politikom, morate da preuzmete odgovornost, da donosite teške odluke. Možda i pogrešite, ali ako niste spremni na to, sklonite se i prepustite mesto onima koji jesu. I mislim da u Srbiji generalno manjka odgovornost, pogotovo za teške odluke. Sve se sklanja u stranu i čeka se da neko drugi reši vaš problem. Neće, taj problem će samo narasti i jednog dana se obiti o glavu i onima koji nisu donosili odluke, ali, nažalost i građanima, koji bi trebalo da to imaju na umu kada biraju svoje predstavnike.
*Građani su u nedavnom istraživanju o stavovima o decentralizaciji, između ostalog, izrazili želju da lokalni lideri imaju veću samostalnost u odlučivanju i da treba da ih neposredno biraju. Šta vi mislite o tome?
– Slažem se. Građani treba da izaberu onog ko će donositi odluke. Sada imamo posredan izbor gradonačelnika. Mislim da bi neposredan bio bolji i da će već posle sledećih izbora, bilo ko da pobedi, biti neposrednog izbora, jer će pritisak javnosti biti veliki. Ono što je, po pitanju decentralizacije dobro urađeno, jeste pitanje svojine koja se vraća lokalnim samoupravama.
*Ipak, ima i primedaba da neka od prirodnih dobara i dalje ne pripadaju lokalnim samoupravama i da one od njih nema nikakav prihod.
– Ne možemo sada obesmisliti ni državu. Logično je da prirodna dobra budu u vlasništvu države, jer od njih koristi treba da imaju svi, a ne samo građani lokalne zajednice. Naravno, najviše će imati lokalna zajednica, ako je dobro na njenoj teritoriji, ali ne samo ona. Mislim da je zakon dobro urađen, rađen je dugo, više od tri godine, uz konsultacije sa svim relevantnim faktorima, uključujući i Evropsku zajednicu. Sa tim zakonom će puno problema nestati, jer će se sve mnogo brže rešavati. Ljudi na lokalu znaju šta im je prioritet, a sada imaju i mehanizme da to ostvare na mikronivou. Najbolje je što će imati prihode i što će moći da njima održavaju zgrade i ostalu svoju imovinu i verujem da će gradovi promeniti svoj imidž na bolje.
*Da li mislite da bi proces decentralizacije trebalo da dovede do većih nadležnosti i kada je o privredi reč?
– Ja se zalažem za to da bude što manje mešanja i države i lokalne samouprave u privredu. Privredu treba pustiti da radi, da proizvodi, stvara dohodak za svoje radnike i plaća poreze. Ono što je bitno, po mom mišljenju, jeste da se lokalnoj samoupravi daju veće ingerencije u stvaranju dobrog privrednog ambijenta, pa da lokalne samouprava može da odluči (a to će moći kada dobije svojinu nad imovinom), da, na primer, pokloni halu ili zemljište investitoru uz uslov da zaposli određen broj radnika. To je dobar mehanizam koji će sada funkcionisati.
*Sve češće su ocene da je za Srbiju generalno, a i za proces decentralizacije, problem partokratija, odnosno nejednaka pozicija lokalnih samouprava u odnosu na to kakav politički kontakt imaju sa centralnom vlašću.
– Odgovor je prost. To je zato što je visoka centralizacija i zato što se krupne odluke donose u Beogradu i zato što sav veliki novac mora da dođe iz centralne kase. I ako neko kaže da je u lošim odnosima sa Vladom Republike Srbije, praktično time kaže da nema pristup sredstvima. Ne mislim da je to dobro, ali je sada tako.Smatram da se i to mora promeniti.
