Mislim da je jako bitno to što je pitanje decentralizacije i regionalizacije napokon pokrenuto u javnosti i što napokon možemo da se bavimo stvarima koje su veoma bitne kako za Državu tako i za građane.
Mi smo, kao Ministarstvo, pre nekih godinu dana uputili jedan dopis svim jedinicama lokalne samouprave i svim našim kolegama iz drugih ministarstava, da ih pitamo šta bi moglo da se decentralizuje i kakva su njihova razmišljanja. Od svih lokalnih jedinica samo 20 je odgovorilo, dakle samo jedna sedmina.
*Istakli ste mali odziv lokalnih samouprava na anketu o aspektima decentralizacije koju je sprovelo vaše Ministarstvo. Šta je po vašem mišljenju uzrok takvoj nezainteresovanosti?
– Ne bih mogao da odgovorim na to zašto se na inicijativu Ministarstva izjasnilo samo 20 jedinica lokalne samozuprave, ali moram reći da u onom delu koji se izjasnio ima i veoma promišljenih odgovora, kao, na primer, grad Novi Sad koji je uradio jednu ozbiljnu analizu i dao jedan ozbiljan predlog. Na drugoj strani, i tih dvadesetak lokalnih samouprava je potrošilo ozbiljno vreme da se politički usaglasi oko svega toga, iako, na žalost, ti zaključci mogu da se svedu u nekoliko rečenica. Mislim da je pitanje decentralizacije i regionalizacije jedno sveobuhvatno političko pitanje koje zahteva puno više razgovora ne samo na lokalnom, nego i na centralnom nivou, i u tom smislu mislim da nas kao državu i kao društvo i kao građane očekuje puno posla.
Kada je reč o našim kolegama iz ministarstava, kojima smo uputili sličan dopis, odgovori su zanimljivi u tom smislu što pokazuje da, kada ste ministar, razmišljate na jedan način, a popodne, ili kada se bavite svojom političkom partijom, na sasvim drugačiji način, što je potpuno apsurdno. Meni je, na primer, bilo zanimljivo da je Ministarstvo za NIP (koje po mom mišljenju nije ni trebalo osnivati jer su to sve stvari koje mogu da rade lokalne samouprave), reklo da ne postoje uslovi za decentralizaciju posla. Mislim da su i sva druga ministarstva manje-više (sem Ministarstva trgovine koje je reklo da inspekcija delimično može da se spusti na lokalni nivo), rekla da ne postoje mogućnosti da se neke stvari spuste na niži nivo. I to je jasan pokazatelj da, kada ste član političke partije i kada se bavite predizbornom kampanjom, onda su vam puna usta decentralizacije i regionalizacije, a kada ste ministar i treba nešto konkretno da uradite, onda, naravno, da ne želite da ispustite deo ingerencija.
*Kada mislite da će se i država i lokalne samouprave ovim pitanjem početi intenzivnije da bave?
– Siguran sam da se u ovom sazivu, ni Parlament ni Vlada neće baviti tim pitanjem zato što nekoliko meseci pred izbore to nisu stvari kojima treba da se bavi, ali mislim takođe da se nakon izbora, nova vlada i novi parlament moraju puno više pozabaviti ovim pitanjem zbog toga što je pitanje i decentralizacije i regionalizacije, odnosno teritorijalne organizacije Republike Srbije veoma bitno. Na žalost, Ustav iz 2006. nas mnogo ograničava u tome. Tek onda kada budemo krenuli da razgovaramo o promeni Ustava Srbije, mislim da će se onda i pitanje teritorijalne organizacije, decentralizacije i regionalizacije otvoriti kao političko pitanje, a to je pitanje budućnosti Srbije, ne samo u narednih pet ili deset godina. Mislim da ćemo mi kao političari biti odgovorni prema građanima da napravimo bolju organizaciju države i donesemo ustav sa kojim ćemo sigurno moći da uđemo u Evropsku uniju.
*Na skupu KNSD pomenute su i narodne inicijative i činjenica da se pojavilo više njih, a da ni na jednu, praktično, nije stigao odgovor. Zbog čega?
– Ovde je jako bitno reći da mi kao Ministarstvo imamo predložen novi Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi u smislu da želimo da građanima omogućimo da preko njih efikasnije i brže rešavaju neke svoje probleme. S druge strane, u ovom slučaju nije pitanje tih nekoliko inicijativa, već činjenice da bi one morale da dovedu do promene teritorijalne organizacije Republike Srbije. Mi prosto nemamo politički konsenzus oko svega toga. Mi, na primer, nismo mogli da se dogovorimo u vezi Zakona o državnoj izbornoj komisiji. Naše Ministarstvo je pre godinu i po dana predložilo novi Zakon o lokalnim izborima, gde opet nije mogao da se postigne politički konsenzus. Znači, u vezi nekih stvari oko kojih ne može da se postigne politički konsenzus, ne može da bude ni odgovora u tom smislu. Dakle, nije sporno da jedna ili dve opštine budu gradovi ili da neka lokalna zajednica postane opština, nego je reč o tome da je to mnogo kompleksnije i obuhvatnije pitanje. To je jedno političko pitanje ne samo za političku elitu nego i za sve nas, kao građane i lokalne samouprave i prvo moramo da krenemo od Ustava. Kada budemo krenuli od Ustava, onda ćemo se baviti i drugim stvarima.
Ja lično mislim da način na koji je urađena izmena i dopuna Zakona o finansiranju lokalne samouprave nije dobra i da neće doprineti fiskalnoj decentralizaciji u pravom smislu te reči, pošto mislim da se to radi suviše površno, isto kao što se radilo površno i sa smanjenjem broja zaposlenih na lokalnom i centralnom nivou. Niko se nije suštinski i strateški bavio tim, nego su matematički rekli „toliko i toliko nam treba“. Onda su lokalnim samoupravama rekli da smanje administraciju za 10 odsto, pa su one koje imaju i 30 odsto viška zaposlenih to lako podnele, a one koje su već sprovele racionalizaciju, našle su se u velikom problemu.
