1. Šta će za Kruševac značiti donošenje Zakona o javnoj svojini, sa aspekta raspolaganja sopstvenim resursima?
– Zakon o javnoj svojini će sigurno pozitivno uticati na efikasnost, odnosno skraćivanje, procedura u postupcima raspolaganja zemljištem i objektima koji budu vlasništvo lokalnih samouprava. Na osnovu propisa koji su sada na snazi, Grad Kruševac je dužan da pribavi pisanu saglasnost republičke Direkcije za imovinu, odnosno Vlade Srbije, ne samo u slučajevima otuđenja i davanja u zakup nekretnina koje su joj date na korišćenje, već je takva saglasnost neophodna i u postupcima pribavljanja nepokretnosti. Pribavljanje obaveznih saglasnosti traje jako dugo, u proseku nekoliko meseci, a zabeleženi su i postupci koji su trajali nekoliko godina. Zbog toga često u praksi imamo situacije da pojedini investicioni projekti ili dobra ekonomska rešenja se ne realizuju (ili se dogode sa ozbiljnim zakašnjenjem) zbog proceduralnih, odnosno birokratskih razloga.
2. Da li je lokalna samouprava Kruševac spremna za povećan nivo nadležnosti, ali i odgovornosti koju sobom donosi ovaj zakon?
– Lokalna admistracija u Kruševcu je organizovana kao jedinstvena Gradska uprava sa više odseka u svom sastavu. Skupština Grada i Gradsko veće, u okviru svojih nadležnosti, i po trenutno važećim propisima donose odluke o raspolaganju, odnosno korišćenju imovine kojom Grad raspolaže, a na osnovu podataka, informacija i predloga koje sačine nadležni odseci i, naravno uz naknadno dobijenu saglasnost republičkih organa. Ovi isti organi i službe će na isti način i po već utvrđenim procedurama donositi odluke i nakon donošenja Zakona o javnoj svojini, osim što će te odluke biti konačne i neće biti predmet naknadne „centralne“ verifikacije. S obzirom da su i na dosadašnje odluke lokalnih organa redovno dobijane saglasnosti (posle višemesečnog čekanja i stalnog urgiranja), kao i da nije bilo osporenih predloga odluka, smatram da su nadležni organi i službe u Kruševcu kompetentni i potpuno spremni da preuzmu punu odgovornost za upravljanje i raspolaganje imovinom koja im je poverena, a na dobrobit Kruševljana.
3. Koliko će Krusevac imati koristi od izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i na šta ce prevashodno biti utrošena dodatna sredstva koja će stići u budžet po osnovu poreza na zarade?
– Deo poreza na zarade koji će od prvog oktobra, po novim propisima, pripadati lokalnim samoupravama, Kruševcu će mesečno donositi oko 45 miliona dinara. Taj novac postaje sastavni deo budžeta Grada Kruševca, odnosno predstavlja uvećanje prihodne strane budžeta i raspodeljuje se na korisnike, odnosno namene, kako je to isplanirano prilkom usvajanja budžeta i kako će biti planirano rebalansom budžeta koji se upravo priprema. Budžet Grada za 2011.g. obezbeđuje nesmetano funkcionisanje svih potrebnih institucija, organa i službi, ali ima i naglašenu razvojnu i socijalnu komponentu. Gradsko veće će predložiti Skupštini Grada da, kroz najavljeni rebalans, uvećani prihod koji se očekuju od poreza na zarade budu najpre i najviše raspodeljeni za namene investicionih-kapitalnih ulaganja i socijalnih davanja građanima.
4. Koji su, po vašem mišljenju, pravci na kojima u procesu decentralizacije kao proklamovane drzavne orijentacije treba raditi?
– Smatram da je jedan od najvažnijih aspekata decentralizacije fiskalna, odnosno finansijska decentralizacija. Postojeće stanje, uglavnom centralizovanog prikupljanja poreza i prepuštanja vrlo malog dela javnih prihoda lokalnim samoupravama, ali i centralizovanog finasiranja najznačajnijih javnih funkcija (zdravstvo, prosveta, policija, sudstvo…) znači da lokalne samouprave raspolažu malim prihodima, ali imaju i srazmerno malu odgovornost za funkcionisanje bitnih segmenata zajednice. Prava decentralizacija podrazumeva prenošenje većih nadležnosti, ali i srazmerno većih obaveza i odgovornosti na lokalne samouprave.
