U Srbiji se trenutno vodi bitka zbog plana Vlade Srbije da drugi najveći aerodrom u zemlji – i jedini izvan prestonice – prenese iz gradskih u državne ruke.
Građani koji se protive promeni vlasništva nad aerodromom „Konstantin Veliki“, tvrde da je do nje dolazi zbog ugovora o koncesiji za beogradski aerodrom, sklopljenim sa francuskom kompanijom Vansi u martu ove godine. Kako oni tvrde, ovaj ugovor, sklopljen na 25 godina, uključuje i klauzulu kojom se ograničava rast niškog aerodroma, i Beogradu garantuje status centralnog aerodroma (tzv. hub-a). Protivnici promene vlasništva nad aerodromom kažu da je ovo protivno evropskim pravilima za zaštitu konkurencije, i da to predstavlja potencijalni problem za zemlju koja nastoji da postane članica EU. Oni najavaljuju da će, ukoliko oduka o prenosu vlasništva bude doneta, svoje primedbe izneti i u Briselu.
Dve strane priče
S druge strane, predstavnici vlasti tvrde da se aerodrom mora preneti pod kontrolu države kako bi se učinio profitabilnim, u trenutku kada broj putnika konstantno raste. „Bez dodatnih investicija, niški aerodrom se ne može dalje razvijati, niti ostati konkurentan aerodromima poput prištinskog, skopskog ili sofijskog“, izjavila je ministarska saobraćaja i potpredsednica vlade, Zorana Mihajlović.
Po Aleksandri Lugović, bivšoj šefici tima za predstavljanje niškog regiona u Briselu, rast broja putnika koji lete sa niškog aerodroma, „predstavlja uspeh decenije“. Lugović, koja je pomogla da se sklope ugovori sa Raynair-om i Wizz Air-om, kaže da se u periodu 2014-2017, broj putnika popeo sa 1000, na 340000, zahvaljujući dolasku low-cost kompanija. Ona dodaje da je razvoj lokalnog turizma jak argument u korist daljeg rasta broja putnika, i podržava pisanje žalbe Evropskoj komisiji za zaštitu konkurencije.
