Srbija je u tri krizne godine izgubila 255.000 radnih mesta, odnosno broj zaposlenih se u tom periodu smanjio 12,8 odsto, kaže ekonomista Miroslav Zdravković.
On ukazuje na to da je, posmatrano po regionima, kriza najviše pogodila centralnu Srbiju, gde se broj zaposlenih smanjio 15,7 odsto, dok su tri teške ekonomske godine najmanje loših posledica ostavile na Beograd i Novi Sad, gde je broj radnih mesta 9,1 odsto manji.
U analizi objavljenoj na sajtu makroekonomija.org, Zdravković upoređuje podatke o broju zaposlenih i fondu zarada po regionima i opštinama između septembra 2008. i septembra 2011. godine.
On navodi da je ostatak Vojvodine prošao osetno gore nego njen glavni grad – u Pokrajini je, ako se ne računaju podaci za Novi Sad, bez posla ostalo 14 odsto zaposlenih. Ipak, dodaje, u septembru je, u odnosu na mart prošle godine, došlo do rasta broja zaposlenih u Vojvodini, opet najvećim delom zahvaljujući kretanjima u Novom Sadu, dok je zaposlenost u Beogradu i centralnoj Srbiji nastavila da se smanjuje.
U 15 opština u Srbiji broj zaposlenih je tokom tri krizne godine povećan, a najveći skok desio se u Rači – gotovo duplo, svakako zahvaljujući korejskim investicijama koje su stigle u tu opštinu. Među ovih 15 lokalnih sredina su i četiri vojvođanske: u Sremskim Karlovcima se broj radnih mesta povećao 39 posto, u Sremskoj Mitrovici 1,8 posto, u Opovu 1,4 posto, a u Titelu jedan procenat. Tu treba dodati i Čoku, gde je izgubljeno tek šest radnih mesta, odnosno zaposlenost je snižena za manje od pola procenta.
Na drugoj strani lestvice je devet opština gde se desio sunovrat zaposlenosti veći od 30 procenata. Među njima je samo jedna vojvođanska opština, Bač, gde je izgubljeno 39,3 odsto radnih mesta. Najgore je prošao Svrljig, gde je broj zaposlenih maltene prepolovljen.
Zdravković analizira i fond isplaćenih zarada, koji je povećan 14,2 posto. S obzirom na to da je rast cena u prethodne tri godine bio 25,8 posto, to znači da je fond zarada realno smanjen devet procenat, dodaje on. On ukazuje na to da su rast fonda zarada iznad inflacije imali Jablanički, Toplički, Pirotski i Borski okrug.
Nominalni pad fonda zarada imao je Niš, što znači da je realni pad standarda u tom gradu bio 23,7 odsto, dok su svi ostali okruzi imali smanjenje standarda između nula i 20 procenata.
