Rezultati dva konkursa koje je raspisalo Ministarstvo omladine i sporta (MOS)[1] još jednom su pokazali da država favorizuje Beograd. Uprkos tome što Beograd nije ni teritorijalno niti statistički region sa najvećim brojem stanovnika, najviše je projekata upravo od strane prestoničkih organizacija odobreno na konkursima MOS-a. Shodno tome, i najveći deo finansijskog kolača otišao je upravo na ideje koje se tiču mladih u Beogradu. Ne sporeći činjenicu da je na oba konkursa najviše prijavljenih projekata došlo iz glavnog grada, ne možemo a da se ne zapitamo zašto je čak 20 puta više projekata odobreno za projekte pristigle iz Beograda nego iz, primera radi, jugoistočne Srbije. Imajući u vidu da nadležni tvrde da je jugoistočna Srbija region u kome je najteže doći do posla, pitamo se zbog čega dve trećine odobrenih projekata za stimulisanje različitih oblika zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih dolazi sa severa (slika 1.) u kome je, takođe, prema rečima nadležnih, najlakše doći do posla. Podršku Ministarstva omladine i sporta imaće tek tri projekta koji dolaze sa područja jugoistočne Srbije dok MOS podržava čak pet puta više projekata koji dolaze iz prestonice. Imajući u vidu da su migracije unutar Srbije uglavnom usmerene na prestonicu te da je njihov najčešći razlog upravo zaposlenje, pitamo se zašto je ,,petostruko’’ važnije podsticati zapošljivost u Beogradu nego u delovima zemlje koje mladi rapidno napuštaju upravo zbog nedostatka posla.
Ideje koje dolaze iz Beograda bile su u fokusu MOS-a i na konkursu za finansiranje i sufinansiranje programa i projekta za sprovođenje cijeva nacionalne strategije za mlade i programa ,,Mladi su zakon’’ (Grafikon mladi). Naime, od 30 odobrenih projekata, čak je 20 došlo od predlagača iz prestonice dok je tek jedan sa područja jugoistočne Srbije (od predloženih 24). Pitamo se da li je razlog tome da čak tri četvrtine predviđenih sredstava ode beogradskim organizacijama taj što se mladi zbog nedostatka mogućnosti u svojim lokalnim sredinama masovno sele za Beograd ili je, pak, reč o kontinuiranom zapostavljanju, a samim tim i slabljenju kapaciteta omladinskih organizacija van prestonice.
NKD, kao istraživačka organizacija, već osam godina radi najvažnije nacionalno istraživanje održivosti OCD u Srbiji. Dobro upoznati sa kapacitetima civilnog društva širom Srbije, odgovorno tvrdimo da su projektne sposobnosti pojedinih odbijenih aplikanata izvan Beograda značajno jače od mnogih odobrenih prestoničkih inicijativa.
ZAŠTO KAŽEŠ SRBIJA, A MISLIŠ NA BEOGRAD?
[1] u vezi sa stimulisanjem zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih, kao i za sufinansiranje programa i projekata za sprovođenje ciljeva Nacionalne strategije za mlade i programa ,,Mladi su zakon’’
