Fiskalni savet objavio je pre par dana analizu privrednog rasta Srbije. Delimo sa vama detalje ovog značajnog izveštaja pod nazivom: “Zašto privredni rast Srbije zaostaje?“
Često se u medijima govori o rastu BDP-a i tome da smo zemlja koja ima “najveći stepen rasta u regionu”. Međutim, ekonomija je egzaktna nauka.
Bruto domaći proizvod (BDP ili GDP na engl.) je zbir vrednosti svih proizvedenih dobara i svih usluga koje su pružene u jednoj zemlji u određenom vremenskom periodu, najčešće u toku kalendarske godine. Osnovna svrha izračunavanja bruto domaćeg proizvoda je uvid u ukupnu ekonomsku aktivnost na teritoriji jedne države – u razvoj i stepen rasta njene ekonomije. BDP je jedan od pokazatelja zdravlja privrede unutar jedne zemlje (ne i najprecizniji o čemu ćemo takođe pisati) i koristan je kao indikator ekonomske aktivnosti – da li postoji privredni rast ili ne.
Kada govorimo o BDP-u nije loše da se podsetimo ocene Svetske banke o rastu BDP-a u regionu. Nesumljivo je da će 2019. godine najveći rast u regionu imati KiM i Albanija sa čak 4,5%, ali i to da će sve ostale zemlje u regionu imati veći rast od Srbije. Drugim rečima, neće nam biti bolje, i neće nam biti bolje ni za 2-3 godine.
Zašto Srbija podbacuje u privrednom rastu?
Rezultati analize pokazuju da privreda Srbije trenutno raste ispod svog potencijala, tj. oko 3% umesto potencijalnih 5%. Po ekonomskom razvoju i životnom standardu stanovnika Srbija je pri samom dnu među evropskim zemljama. BDP po stanovniku Srbije upola je manji od zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) i tek je na trećini nivoa razvijenih zemalja Zapadne Evrope.
Fiskalni savet ocenjuje da je nizak privredni rast najveći ekonomski problem Srbije.
Analiza izdvaja glavne činioce koji sprečavaju brži privredni rast Srbije, odnosno smanjuju rast BDP-a za skoro 2% rasta:
- visoka korupcija
- zaostajanje po pitanju vladavine prava
- nizak nivo državnih i privatnih investicija i
- loš kvalitet obrazovnog sistema
Privreda Srbije trenutno raste gotovo 2 procentna poena ispod svog potencijala, tj. nešto iznad 3% umesto potencijalnih 5%. Rezultati pokazuju da, okvirno, polovina zaostajanja može da se objasni slabom vladavinom prava i visokom korupcijom, dok druga polovina potiče od niskih investicija i nedostataka u obrazovnom sistemu.
WGI indeks, koji je jedan od najkredibilnijih indeksa za praćenje kvaliteta državne uprave, za period 2013-2017. godine Srbiju ocenjuje kao najslabiju u Evropi.
Fiskalni savet u svom izveštaju navodi i druge izvore koji ukazuju na visok stepen korupcije i probleme u vezi sa vladavinom prava, od kojih su svakako najpoznatiji izveštaji: Transparency International (TI), World Justice Project (WJP), World Economic Forum). Po istraživanju TI, po indeksu percepcije korupcije Srbija je pala sa 78. na 87. mesto na svetu (period 2014-2018), a WJP skor po pitanju vladavine prava oborio je rang Srbije sa 54. mesta čak na 76. poziciju (isti period)!
I dok iz vrha vlasti stižu saopštenja o najvećem privrednom rastu u regionu, u tabeli se jasno vidi da brojke ne potvrđuju istinitost ovih izjava, a da vrednost BDP po stanovniku ukazuje na naše loše stanje:
Izveštaj Fiskalnog saveta ukazuje da Srbija ne sme da se meri sa porastom BDP u Zapadnoj Evropi. Kako stoji u izveštaju: „sadašnji trend rasta od 3 do 3.5% besmisleno (je) porediti sa bogatim zemljama Evrope, poput Nemačke ili Holandije, čiji trend rasta BDP trenutno iznosi oko 2%“. Manje razvijene zemlje trebalo bi da imaju brži ekonomski rast od ekonomski razvijenih, što se događa sa svim zemljama Istočne i Centralne Evrope (ICE). Rast BDP od 2% kod bogatih zemalja i dalje u ukupnoj vrednosti predstavlja daleko veću vrednost na godišnjem nivou u odnosu i na 5% u zemljama ICE. Jednostavnije rečeno, 2% od broja 1.000 je 20, a 5% od broja 100 je samo 5. Konkretnije, 2% rasta BDP u Nemačkoj iznosi 205.584 milijarde dolara, a naših 4% iznosi svega 3.171 milijardi dolara (izvor: statisticstimes.com ).
Realni rast BDP-a u Srbiji, pokazuje i tabela koja oduzima jednokratne faktore rasta BDPa, koji su specifični samo za jednu godinu.
Ni u Fiskalnoj strategiji za 2019. godinu sa projekcijama za 2020. i 2021. godinu se ne pominje promena fiskalne politike koja bi doprinela ubrzanju privrednog rasta, kao što je povećanje javnih investicija i značajnije smanjenje opterećenja na rad, o čemu je fiskalni savet u decembru izneo svoj stav. U fiskalnoj strategiji se u naredne tri godine ne predviđa povećanje učešća javnih investicija u BDP-u. Ukoliko se politike Vlade značajno ne promene po ovom pitanju, Srbija ne može očekivati ozbiljniji privredni rast.
EPS godinama investira manje od amortizacije
Republička i lokalna javna preduzeća, po pravilu posluju loše i nedovoljno investiraju, čak i onda kada ne predstavljaju neposredan budžetski trošak. Tako na primer, ubedljivo najveće od svih javnih preduzeća – EPS godinama investira manje od amortizacije, što znači da on ne samo što ne povećava svoje proizvodne kapacitete već ih sa godinama i smanjuje.
Najveći deo nedostajućih investicija Srbije odnosi se na domaći privatni sektor. Iako privatni sektor nezavisno donosi odluke o investiranju, Vlada bi poboljšanjem trenutno veoma lošeg poslovnog ambijenta mogla da znatno utiče na njihovo povećanje. Na uzorku od 26 zemalja EU Fiskalni savet je testirao uticaj vladavine prava i korupcije na veličinu privatnih investicija – i ona se pokazala kao statistički značajna. To znači da bi privatni sektor u Srbiji znatno više investirao ukoliko bi se smanjila korupcija i unapredila vladavina prava u zemlji.
O ulaganjima države u obrazovni i zdravstveni sistem, ali i životnu sredinu najbolje govori sledeća tabela:
Srbija u problemu, daleko od “snažnog rasta”
Iako smo potpuno svesni da fiskalna strategija godinama ne ispunjava svoju osnovnu svrhu – da bude kredibilan strateški dokument za upravljanje javnim finansijama i stvaranje podsticajnog ambijenta za razvoj ekonomije, iz perspektive običnih građana ali i privrednika zaključak je identičan. U Srbiji se loše živi, a naše zaostajanje za zemljama Centralne i Istočne Evrope, da ne govorimo o Zapadnoj Evropi, se povećava.
Država bi morala značajno da promeni svoju politiku. Da preduzme efikasne mere za borbu protiv korupcije, obezbedi vladavinu prava (koja ne podrazumeva veće mešanje partija u rad institucija, već naprotiv), obezbedi uslove za unapređenje obrazovnog sistema, i obezbedi veći stepen javnih i privatnih investicija.
Sudeći po trenutnom smeru u kome se naša država kreće – neće nam biti bolje, i neće nam biti bolje ni za 2-3 godine.
Ceo izveštaj Fiskalnog saveta možete naći ovde.
