Sa namerom da utvrdi da li su potrebe građana za informacijama zadovoljene tokom vanrednog stanja, sa fokusom na lokalni nivo, Nacionalna koalicija za decentralizaciju sprovela je onlajn anketu sa korisnicima društvenih mreža (104 učesnika ankete iz cele Srbije).
Rezultati ukazuju da su građani u većoj meri informisani o temama na nacionalnom nego na lokalnom nivou – dok se čak 61% izjasnilo kao potpuno ili delimično informisano na nacionalnom nivou, na lokalnom nivou ove ocene je dalo svega 32% ispitanika, a čak 46% smatra da je potpuno ili delimično neinformisano o stanju svoje lokalne zajednice povodom korona virusa.
Nacionalna koalicija za decentralizaciju smatra da je centralizacija informisanja tokom celokupnog vanrednog stanja imala izrazito negativan uticaj na obaveštenost građana o pitanjima koja ih se lično tiču. Posledice su mnogostruke, a među njima jeste i pribegavanje verovanju u glasine i neproverene informacije, što u slučaju pandemije nikako ne doprinosi suzbijanju virusa.
Više od petine ispitanika smatra da su im najpotrebnije informacije koje ne dobijaju one koje se odnose na broj zaraženih virusom COVID-19 u njihovim gradovima/opštinama (21,18% ispitanika je ovo navelo kao glavni problem svoje nedovoljne obaveštenosti). Da ne dobija informacije o realnom broju zaraženih i preminulih, a da su im te informacije najpotrebnije, smatra 11,86%, dok 10,16% smatra da im nedostaju informacije o realnom stanju u bolnicama i stanju zdravstvenog sistema. Tek 5,08% ispitanika smatra da dobija sve potrebne informacije.
Ispitanici su istakli (14,28%) da bi želeli da dobiju detaljnija i jasnija uputstva o tome kome se, i na koji način obratiti u slučaju sumnje na virus COVID-19. Ove informacije su, ocenjuju, iz različitih izvora bile drugačije, neretko i potpuno suprotne. Navode i da nemaju, a da su im potrebne informacije o zdravstvenim institucijama, specijalističkim ordinacijama, hitnoj pomoći, odnosno o zdravstvenoj zaštiti koja nije povezana sa virusom COVID-19 (12,5%).
Dobri rezultati informisanosti zabeleženi su kada su u pitanju uputstva kako se ponašati tokom vanrednog stanja. Čak 74% ispitanika smatra da ima sva ili skoro sva uputstva kako se ponašati tokom vanrednog stanja.
Da bi se obavestili o epidemiji i merama vanrednog stanja, više od petine ispitanika koristi društvene mreže (21,93%). Putem internet portala se informiše 19,37% ispitanika, dok nacionalne TV stanice uživaju poverenje 18,8% ispitanika. Zvanični internet portal covid19.rs prati 14,81% njih.
Kao opšti zaključak, značajan broj anketiranih konstatovao je da su informacije često nedovoljno jasne, a nekada i kontradiktorne, dok pojedine informacije karakterišu kao uznemiravajuće, a njihovo saopštavanje kao širenje panike.
Sprovedeno na nereprezentativnom broju ispitanika, ovo istraživanje polazna je osnova za opsežnu studiju koja bi se morala sprovesti, kako bi se izvršila procena kvaliteta informisanja građana u vanrednom stanju, jer odgovorno postupanje građana počiva na njihovoj obaveštenosti, a odgovorno postupanje vlasti se ogleda u davanju tačnih, preciznih i pravovremenih informacija.
