Žene u politici – njihovo prisustvo i uticaj

Iako žena u poslaničkim klupama Narodne skupštine Republike Srbije ima tek nešto više od zakonskog minimuma (37.2%), Srbija se nakon izbora iz 2016. od 190 rangiranih zemalja po broju poslanica u parlamentu nalazi na visokom 27. mestu. Međutim, realan uticaj koji žene ostvaruju sa pozicija političke moći i dalje je upitan.

Broj poslaničkih mesta koje pripadaju ženama raste sa svakim izbornim ciklusom. Primera radi, procenat žena u Skupštini Republike Srbije porastao sa 1,6% žena izabranih 1990. godine na 21,6% nakon izbora 2008. godine. Dalje, nakon izmene izbornih zakona 2011. godine kada je ženama zagarantovana trećina poslaničkih mesta, i izbora održanih 2012, broj narodnih poslanica povećao se na 32,4% kao direktna posledica tih izmena. U aktuelnom sazivu Srpski parlament čine 93 poslanice i 157 poslanika.

Tamo gde nema jasno definisane kvote, žene su daleko manje zastupljene.

Žene su trenutno na čelu 3 od 15 poslaničkih grupa, a od ukupno 21 ministarstva, samo 4 vode žene. Uprkos tome Indeks rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju ukazuje na unapređenje rodne ravnopravnosti u periodu od 2014. do 2016. godine, s obzirom na to da je vrednost indeksa u ovom periodu porasla za 3,4 poena.

Prema podacima Indeksa, Srbija je u kontekstu ravnopravnosti napravila najveći pomak u domenu moći, a on se u najvećoj meri pripisuje porastu vrednosti indeksa za društvenu i političku moć. Kada se pažljivije posmatra šta je tačno dovelo do povećanja vrednosti indeksa ističe se da je u poddomenu političke moći porast nastao zbog konzistentnog povećanja udela žena među poslanicima Narodne skupštine i na ministarskim položajima u Vladi. U Srbiji je od 2017. godine na čelu Vlade po prvi put žena, dok je žena i na poziciji predsednice parlamenta. Porast se, kako se u Indeksu navodi, beleži i u broju odbornica lokalnih skupština.

Srbija ima vrednosti koje su iznad proseka EU-28 u poddomenima političke moći. Međutim, iako Indeks beleži boljitak, žene su gotovo nevidljive u organima izvršne vlasti na lokalnom nivou. Činjenica je da su žene su predsednice u samo 12 opština i gradova u Srbiji, a u 23 opštine nema nijedne žene u opštinskom ili gradskom veću. Statistika pokazuje i da je u čak 55 opština ili gradova (33%), broj odbornica ispod zakonskog minimuma.

U publikaciji Rodna ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave, navodi se da je najveća razlika u učešću žena i muškaraca na najvišoj poziciji u opštinama i gradovima, odnosno na poziciji predsednika opštine, odnosno gradonačelnika. Na ovim visokim pozicijama žene su manje zastupljene. Istovremeno na mestu sekretara opštine gotovo uvek su žene. Ujednačeno učešće muškaraca i žena u političkom i javnom životu jedan je od ključnih preduslova ostvarivanja demokratije. Sa apsekta statistike i brojki, pomak je izražen. Ipak, postoje ocene i da o najvažnijim pitanjima i dalje odlučuju muškarci.

Kolika je realna moć žena u politici?

Istraživanje Žene u parlamentu – samo kvota ili stvarni uticaj? ukazuje na značajna polja rodnih nejednakosti i nejednakog tretmana, koja se manifestuju u:

  • manjoj zastupljenosti žena na pojedinim položajima, kao što su šefovi/šefice poslaničkih grupa, predsednici/predsednice odbora, ima ih znatno manje i među članovima i članicama međunarodnih delegacija
  • rodnoj segregaciji u tematskoj usmerenosti, pri  čemu se žene više usmeravaju na pitanja ljudskih prava, socijalne zaštite, kulture, komunikacije, a gotovo su potpuno isključene iz pitanja bezbednosti, finansija, ekonomije, infrastrukture
  • težem ulasku u poslaničke krugove, kojima obično prethodi otežan uspon kroz stranačke strukture, potreba da se više dokazuju, ulažu više napora i teže zadobijaju poverenje kolega;
  • većim opterećenjima izazvanim usklađivanjem karijere sa porodičnim obavezama u slučaju poslanica koje imaju malu decu

Imajući u vidu da je u 90% slučajeva broj žena na izbornim listama jednak zakonskom minimumu (1/3), na njeno mesto gotovo uvek dolazi muškarac.

Kada žena izgubi mandat ili se povuče sa funkcije, ode na porodiljsko ili trudničko odsustvo, nju uprkos kvotama ne zamenjuje žena, već naredni kandidat sa izborne liste.

Dalje, još jedno polje rodne nejednakosti manifestuje se diskriminacijom u komunikaciji, nekorektnim tretmanom u formalnim i neformalnim komunikacijama, navodi se u istraživanju.

Početkom 2013. godine, odlukom svih narodnih poslanica u tadašnjem sazivu Narodne skupštine, pokrenuto je udruživanje u Žensku parlamentarnu mrežu koja okuplja članice svih političkih opcija u parlamentu. Kao neformalna parlamentarna grupa, mreža je formirana sa ciljem da podstiče žensku solidarnost, veće učešće žena u političkom životu i afirmaciju rodne ravnopravnosti.

Međutim, praksa pokazuje da se solidarnost neretko izjednačava sa lojalnošću partiji, pa i reakcije koleginica na različite vidove nasilja koje poslanice trpe često izostanu.


Serija članaka na temu “Reforme izbornog sistema” pokrenuta kroz Inicijativu Biram koga biram:

1. Uloga i nadležnosti narodnih poslanika
2. Migracioni trendovi – kao posledica centralizacije i lošeg izbornog sistema
3. Žene u politici – njihovo prisustvo i uticaj
4. Fenomen partijskog zapošljavanja