Uloga i nadležnosti narodnih poslanika

Da su u Srbiji narodni poslanici izabranici partija a ne naroda, znaju već i osnovci. Posledice aktuelnog izbornog sistema dovode do odsustva komunikacije između građana i vlasti, a građanin kao osnovna jedinica države, postavlja se na marginu svih odluka koje se donose u njegovo ime. Da krenemo redom.

Najviši pravni akt Republike Srbije je Ustav, i trenutno važeći, takozvani Mitrovdanski ustav,  donet je 2006. godine. Ono što je bilo logično, da se sa promenom Ustava izmeni i izborni zakon, nije se desilo. Praksa od dve decenije u potpunosti je pokazala da su prema trenutnom izbornom sistemu narodni poslanici lišeni odgovornosti prema građanima, i odgovaraju jedino partijama.

Narodni ili partijski poslanici?

Aktuelni izborni zakon, koji je usvojen 9. oktobra 2000. godine, na predlog poslanika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića, predviđa da se narodni poslanici biraju u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, primenom proporcionalnog izbornog sistema, glasanjem za zatvorene izborne liste i raspodelom poslaničkih mandata srazmerno broju glasova koje su dobile izborne liste.

Na ovaj način, birač na izborima može da glasa samo za jednu izbornu listu sa glasačkog listića i najčešće birači ne poznaju većinu poslanika koje biraju. Budući da je cela Srbija jedna izborna jedinica, jedna od posledica ovakvog sistema jeste to da čak 96 opština nema svoje predstavnike u Narodnoj skupštini. Gledano u brojkama – blizu 1,5 miliona birača nema poslanike koji dolaze iz njihovih mesta.

Narodna skupština u okviru svojih nadležnosti vrši sledeće funkcije: predstavničku, zakonodavnu, izbornu i kontrolnu. Ukoliko bi ovakvu podelu funkcija sagledali kroz prizmu izbornog zakona kakav je na snazi, došli bi do sledećeg zaključka:

Vladajuća većina koja čini većinu u parlamentu u svojim rukama ima sve poluge vlasti i postoji mogućnost da se iz jednog centra moći kontrolišu i oni koji su u izvršnoj vlasti i narodni poslanici.

Narodni poslanici koji bi trebalo da predstavljaju i zastupaju interese građana koji su ih birali na izborima, ovakvim izbornim sistemom predstavljaju i zastupaju samo interese partije. Da bismo dobili odgovor na pitanje kakve su promene izbornog sistema potrebne kako bi građani mogli da budu birači u okviru naše građanske inicijative za promenu izbornog sistema Biram koga biram smo organizovali debatu “Od glasača do birača”.

Upitno je u kojoj meri narodni poslanici savesno i odgovorno obavljaju zakonodavnu i izbornu ulogu. U prethodne dve godine smo pratili sednice gde su poslanici vladajuće većine, zloupotrebljavajući poslovnik i procedure, podnosili hiljade besmislenih amandmana na predloge zakona tako da nije ostalo vremena za kvalitetnu raspravu.

Narodni poslanici predstavljaju mašinu za glasanje, dok se izbor članova u odborima, raznim savetima, nadzornim telima, agencijama, prepušta isključivo vladajućoj partiji.

Kontrolnu funkciju, koja bi trebalo da je i najvažnija, takođe poslanici ne mogu efektivno ispuniti. Kako su poslanici izabrani na stranačkoj listi i od stepena poslušnosti prema stranačkom šefu ili partiji zavisi da li će se na njoj ponovo naći, upitno je koliko su odluke koje donese prilikom glasanja autonomne. Tokom 2018. godine 97% Zakona usvojeno je na predlog Vlade, dok je više od 51% predloga usvojeno po hitnom postupku.

Imajući u vidu da partije uređuju proces odlučivanja u političkim institucijama mogli bismo zaključiti da su partije bezobrazno i bespravno uzurpirale ukupan prostor političkog odlučivanja. Vrlo je pogubno što aktivisti partija rade na tome da građane ubede kako nije moguće da politički deluju osim kroz partije. Trenutno možemo konstatovati da kod nas na delu nije demokratija – vladavina naroda, već vladavina partija – partokratija.

Cinična konstatacija Bernarda Šoa da „demokratija upotrebljava izbore od strane nekompetentne većine, radi ustoličavanja korumpirane manjine” potpuno opisuje trenutno stanje u Srbiji. Zato izborni sistem moramo menjati i u njega se moraju ugraditi postulati koji onemogućavaju da se ovakvo stanje u izbornim ciklusima ponavlja. Nužno je i raditi na jačanju moći koje građani poseduju samo je nisu svesni.


Serija članaka na temu “Reforme izbornog sistema” pokrenuta kroz Inicijativu Biram koga biram:

1. Uloga i nadležnosti narodnih poslanika
2. Migracioni trendovi – kao posledica centralizacije i lošeg izbornog sistema
3. Žene u politici – njihovo prisustvo i uticaj
4. Fenomen partijskog zapošljavanja


Povezani članci:

Analiza: Šest alternativnih izbornih modela